Душан Ступар, некадашњи начелник Службе државне безбедности, открио је досад мало познате детаље из живота контроверзног пара.
– За политичка убиства која су се дешавала она је стварала атмосферу, а Слоби је чак бранила да разговара и виђа се с рођеним братом Бором. Мирјана је мужа стално убеђивала да му је рођени брат непријатељ, те су се Слоба и Бора, који су иначе били врло блиски, тајно сретали по београдским хотелима, прича Ступар.
Слободан Милошевић био је један партијски апаратчик, који никада не би успео да није било педигреа Мире Марковић.
У разговору открио је и зашто је Борина супруга Миланка нокаутирала Милошевићеву жену усред Москве, али и како је избегао смртну пресуду коју му је изрекла бивша прва дама Србије.
Да ли је Милошевић послушао женино наређење и није се виђао с братом?
– Што се тиче посећивања, јесте. Бора није смео код Слобе нити је овај могао код њега. Kад Бора дође у Београд, њих двојица су се тајно виђала у хотелу „Славија“.
Да ли је Мира сазнала за те сусрете?
– Вероватно. Била је склона томе, имала је паралелну структуру, правила је свој блок, као што је правила ЈУЛ. Један од њихових пријатеља, који је био код њих у кући, Вељко Ћурчић, који је са Слобом радио у банци, а који је постао интимус и са Миром, чак је имао кључ од њихове куће, једном се затекао у дому Милошевића када су њих двоје причали о мени и Бори. Kаже, седи он са Миром, кад долази Слоба, уморан, одмах се пење у собу, а добацује Мири: „Омасовљаваш овај твој ЈУЛ. Чуо сам да је Ступар Душан приступио ЈУЛ.“ На то му Мира одговара: „У ЈУЛ не може ако може да се дружи са твојим братом и у Москви јури курве и коцка се.“ Мислила је да је Бора недостојан да буде брат председника.
То што је рекла за Бору, да ли је то била истина?
– Не! Ми јесмо мало коцкали, али женске нисмо јурили. Он је човек био шећераш, тешко болестан. То му није падало на памет. Али је она то стално тако говорила. Бора и ја смо били прави пријатељи, били смо нераздвојни.
Kако је онда Бора постао амбасадор у Русији, то није могло без Слобиног одобрења?
– Мира то Милошевићу никако није могла да опрости. Је*ала му је мајку, али се Слоба правдао да су то Руси тражили.
Јесу ли то стварно тражили?
– Бора је имао добре односе са Русима. Он је истовремено био амбасадор и представник нашег ДБ у Русији. Kад је умро Бора, на сахрани, у црногорским брдима, у божјој матери где су рођени, снег пао преко два метра висине, сиротиња Црногорци се окупили, а међу њима три групе руских официра, сви високи са шапкама. Послали су делегације војске, министарства спољних послова и ратних ветерана са венцима. На сахрани је митрополит Амфилохије држао говор. Извињавао се мртвом Слободану што му није дао довољно подршке док је био жив.
Зар Бора није помогао Мири кад је побегла за Русију?
– Он и није знао да је побегла. Претпостављам да су то све Kарићи урадили. Једино што је тражила од Боре јесте да јој нађе број да не могу да јој слушају разговоре ни наши ни Руси. Дао јој је телефон своје жене, а онда је стигао рачун. Мира није хтела да плати, свађала се са Бором.
Курир