Bivši britanski premijer Toni Bler objavio je da je odigrao ključnu ulogu u NATO bombardovanju Srbije 1999. godine i da je njegovo insistiranje na vojnom rešenju stavilo pod veliki pritisak odlične lične odnose koje je imao sa tadašnjim američkim predsednikom Bilom Klintonom.
U memoarima naslovljenim „Putovanje“, u poglavlju „Kosovo“ koje zauzima oko 30 strana, Bler piše o svojoj ulozi u NATO bombardovanju SRJ, zbog, kako je naveo, „etničkog čišćenja na Kosovu“, preneo je Bi-Bi-Si (BBC). Bler je, prema sopstvenom uverenju, odigrao ključnu ulogu u toj vojnoj intervenciji i priznaje da je bio u manjini kada se zalagao za vojno rešenje kosovske krize.
Amerikanci, za razliku od njega, nisu bili toliko zainteresovani za vojno rešenje, pošto ga nije bilo lako prodati američkom javnom mnjenju – za razliku od sukoba u Avganistanu i Iraku, bilo je jako teško reći šta su direktni američki interesi na Kosovu, naveo je britanski radio.
Бивши британски премијер Тони Блер објавио је да је одиграо кључну улогу у НАТО бомбардовању Србије 1999. године и да је његово инсистирање на војном решењу ставило под велики притисак одличне личне односе које је имао са тадашњим америчким председником Билом Kлинтоном.
У мемоарима насловљеним „Путовање“, у поглављу „Kосово“ које заузима око 30 страна, Блер пише о својој улози у НАТО бомбардовању СРЈ, због, како је навео, „етничког чишћења на Kосову“, пренео је Би-Би-Си (ББЦ). Блер је, према сопственом уверењу, одиграо кључну улогу у тој војној интервенцији и признаје да је био у мањини када се залагао за војно решење косовске кризе.
Американци, за разлику од њега, нису били толико заинтересовани за војно решење, пошто га није било лако продати америчком јавном мњењу – за разлику од сукоба у Авганистану и Ираку, било је јако тешко рећи шта су директни амерички интереси на Kосову, навео је британски радио.Блер у мемоарима пише и да га је Kлинтон критиковао зато што су се у америчкој штампи у то време појављивали текстови да британски премијер врши притисак на САД да пристану на слање копнених трупа на Kосово и Метохију, уколико ваздушни напади не буду дали резултате, али да је напослетку ипак пристао и на копнене трупе.
Велико инсистирање Блера на војном решењу косовске кризе, у принципу се своди на његов већ познат став о тзв. „хуманитарним интервенцијама“, пренео је Би-Би-Си. Бивши британски премијер пише да је у првом тренутку његов главни мотив за тражење војног решења за Kосово био „бес због онога што се тада дешавало на Kосову“. Блер ја написао да је Kосово за њега у суштини било „морално питање“, истичући да свака војна интервенција са собом доноси одређене ризике, али и да је неинтервенисање такође ризично и навео као пример Босну и Херцеговину почетком деведесетих година.
Блер у мемоарима пише и да га је Kосово научило низу лекција – о власти, о вођству и о себи и да сада, када чита материјале из тог времена и размишља о томе како се ситуација развијала, „диви“. Бивши британски премијер навео је да је Kосово „дефинисало његово виђење спољних и војних интервенција уопште“.Kако је пренео британски радио, чини се да Блер не жали ни због једне одлуке из тог времена; жао му је, на пример, због тога што су НАТО-ови авиони током бомбардовања погодили један цивилни конвој – не наводи и који. Он је написао и да му је жао што је у бомбардовању Београда страдала и кинеска амбасада. Блер такође признаје да, како је написао, нико не може да каже да су проблеми Балкана сада решени, али да овај простор, који је више од века био синоним за нестабилност барем има шансу за бољу будућност.
Он је наводи да је Хрватска почела преговоре о приступању Европској унији, а да је Словенија већ пуноправни члан ЕУ. Данашњу Србију Блер не помиње, и не бави се питањем једнострано проглашене независности Kосова.
У поглављу посвећеном Kосову Блер опширно говори и о свом односу са Билом Kлинтоном, кога сматра „најимпресивинијем политичарем кога је икада упознао“, помиње и Kлинтонову аферу са Моником Левински, као и лични однос Била и Хилари Kлинтон.
Београд ин