Ћаци, односно студенти који хоће да уче, како им тепају напредњаци, одустали су од камповања у Пионирском парку и поред тога што је њихов лидер Милош Павловић у недељу ујутру поручио да им захтеви нису испуњени.
Два су могућа разлога за овако изненадан крај камповања. Први да су ћацији одлучили да неће да уче. То и не би била много тешка одлука на сабору ћација који представљају кинеску копију студентских пленума. Разлог је једноставан, већина окупљених у парку књигу користи само у случају крајње нужде. Мисли се на оно баш велику нужду. И други, много реалнији разлог, да је онај ко је довео неколико студената појачаних битангама, криминалцима и напредњачким статистима командовао разлаз.
Та плејада чудних ликова која се крила испод качкета и капуљача заједно са тракторима којима су их опасали била је, од самог почетка, само стража испред Вучићевих канцеларија. Њен рок трајања је био ограничен и трајао је до завршетка свенародног протеста који су заказали прави студенти, а на ком се окупио највећи број демонстраната у историји Србије.
Пошто је на седници Владе Републике Србије, којом је кршећи Устав и логику председавао Вучић, речено да странка треба да нађе начина да плати поправку трактора који су полупани испред Пионирског парка, чини се да су дневнице за све кампере, ћације већ регулисане. Они који нису добили ништа од онога што су им обећали, треба да знају да се то неће променити. Неке мајке ћација су то већ скапирале, па је забележено да су долазиле до кампа да ишамарају своја чеда која су постала ћацији у власништву државе.
И све би се то некако заборавило да није интернета, друштвених мрежа и мобилних телефона. Због њих ће сви станари Пионирског парка остати забележени и вечно осрамоћени. Баш као што су и тражили када су прихватили своју улогу стражара статиста.
На крају можда је најбоље парафразирати стих Ђорђа Балашевића – одлазе ћаци из нашег лепог парка, председник их погледом испраћа на мост, одлази циркус из нашег лепог парка и ја се питам ко је овде студент а ко само незван гост.
Извор: