Ризница

Геноцида над Србима нема у читанкама

У своjоj новоj књизи посвећеноj страдању Срба у XX веку и његовом прикривању, професор др Смиља Аврамов користила jе искључиво страна документа и открила драматичне али и децениjама заташкаване размере злочина над српским народом. Недавно обjављена двотомна књига „Геноцид у Југославиjи од 1941-1945. и 1991. године“, професора др Смиље Аврамов, додатно ће „узнемирити“ присталице теориjе […]

Да га не заборавимо! Костур са Вида – Солунац Чедомир Поповић

Село Бразиловица код Лазаревца. Према сеоском гробљу, смештеном на благој узвисини, журно и жустро корача сељак Слободан Маринковић. Његова шајкача промиче између споменика и заустави се код једног овећег. Сељак скиде капу, прекрсти се три пута и пољуби слику на споменику од црног мермера. – Био је велики српски јунак, добар човек и пажљив комшија.

Велики савет Достојевског како да победиш зло око себе: Одлучуј овако и цео свет ћеш покорити!

Пред понеком мишљу останеш у недоумици, нарочито гледајући грех људски, па се запиташ: Да ли треба силом побеђивати, или смиреном љубављу?“ „Свагда одлучуј овако: „Победићу смиреном љубављу“, саветује велики писац Фјодор Достојевски и објашњава због чега је то најбоља одлука: „Одлучиш ли се тако једном за свагда, цео свет ћеш моћи да покориш. Смирена љубав

Душко Радовић: Дошла су друга времена – дошло је пасје време

„Дошла су друга времена. Деце је све мање, а паса све више. Данас знамо оно што никад нисмо знали: пси су углавном расни, а деца су наша, домаћа и дивља. Од паса не треба ништа и никога стварати, они се рађају и умиру као пси. А од деце треба стварати људе, што је скоро немогуће.

СРПСKЕ НАРОДНЕ ПОСЛОВИЦЕ: Мудре мисли скривене у говору нашег народа

Пословице су једноставне, мудре изреке са моралном поуком који преносе неку искуствену поруку или размишљање које је настало као плод народног искуства из више сличних ситуација. Вук Стефановић Kараџић који је сакупио српске народне умотворине  и делимично их објавио, пословице је називао тајним говором, јер треба бити мудар да би се до правог њеног значења

МЕША СЕЛИМОВИЋ: Мудрости познатог српског писца о људима, пријатељству, срећи

Мехмед Меша Селимовић (Тузла, 26. априла 1910 – Београд, 11. јули 1982) је био српски писац муслиманске вероисповести. У родном граду завршио је основну школу и гимназију. Након завршенг факултета, радио је као професор Грађанске школе, а после бива постављен за суплента у Реалној гимназији. У првим годинама рата хапсе га због сарадње са Народноослободилачким

Бесмртни ђачки батаљон

У маглама српске прошлости и даље светле ликови 1300 каплара. Заборав њиховог дела почетак је нашег краја. Судар Аустро-Угарске империје са сељачком војском малене Србије 1914. био је борба Давида и Голијата. Победа на Церу била је скупо плаћена: погинуло је 259 официра а више од 16 000 војника и официра избачено је из строја.

Српски ратник који је изнео на леђима брдски топ

У Трсту, на древном тргу Понте Роса је шарена пијаца, прва тачка путовања у иностранство многих наших суграђана и златног доба реалног социјализма. Међу путницима тог времена, на север Италије пристигао је у железничку станицу и Јевто Јевтовић, солунац, огрнут антеријом и обувен у опанке. Није он дошао у Трст да пазари „фрулице” (фармерке) и

Београдске приче: Осам деценија стрпљења (из историје главног града)

Изградња храма посвећеног Светом Марку први пут заустављени због недостатка новца у црквеној општини предратне 1938. године БИО је 8. мај 1938. године када су београдске новине коментарисале застој у изградњи храма посвећеног Светом Марку, на Ташмајдану. Једноставно, није више било новца. И тако је, некако, остало до данас, па је ово остала највећа неосликана

Милош Ковачевић: Кичма српске културе је на ћирилици

Проф. др Милош Ковачевић о ћирилици и латиници, јесу ли Срби само ћириличан народ, о реформи Вука Караџића, стиховима Венцловића и о томе шта (не) значи Велика Србија. Разговарала Милана Бабић. Проф. др Милош Ковачевић је члан Међународне академије хуманистичких и природних наука кнеза Шћербатова, уредник је „Радова Филозофског факултета“ (Источно Сарајево) и „Зборника српског