Неколико пасуса у обраћању Оливере Зекић министру Владану Вукосављевићу дословно је копирано из текста Маје Дивац објављеног на Цензоловци пре две и по године. Истовремено је избегла делове текста који јој у тој дискусији не иду у прилог.
„Тачно је да европска, као и свака друга медијска регулатива која почива на демократским вредностима забрањује а приори контролу програма, јер таква контрола значи цензуру. То сасвим јасно стоји у европским документима:
’Регулаторни органи не треба да врше а приори контролу програма и стога контрола емисија треба да уследи после њиховог емитовања.’ (Препорука бр. Р (2000) 23 Kомитета министара Савета Европе о независности и функцијама регулаторних органа у области радио-дифузије.)“
Ако се не сећате, одломак је ово из ауторског текста уреднице ПГ „Мрежа“ Маје Дивац „Kога штити РЕМ: Да ли су интереси комерцијалних телевизија важнији од права деце?“, објављеног на Цензоловци 12. фебруара 2016. године.
Две године и нешто више од седам месеци касније, овај одломак, а и неки други из истог текста послужили су, на велико изненађење ауторке, као аргументи у дисквалификацији идеје министра културе Владана Вукосављевића (па и њега самог) да је ријалити програмима место на плаћеним каналима.
„Заборавност“ чланице Савета
Знате већ како се све даље одвијало: министар је најпре промптно од власника ТВ Пинк Жељка Митровића добио, многи ће се сигурно изненадити – отворено писмо, док су га, очито, повређене колеге из ресора одбране и унутрашњи послова, али и председница Владе истовремено морали подсећати на то да се добро зна ко је увео ријалитије у српске домове: Драган Ђилас, наравно.
Вербални напади на министра распламсали су се након што је у једном гостовању на ТВ поменуо РЕМ, после чега је, није било другог, морала да одреагује чланица Савета тог тела Оливера Зекић, у првом цугу проценивши да је заправо жеља министра да буде „удбашки комесар“ те да спроводи „култур-фашизам“.
Уследило је и отворено обраћање Оливере Зекић министру Вукосављевићу – „министру без косе“, како га ословљава – са сајта Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ). Свега ту има, и да министар покушава да уведе цензуру, и да је незналица, те да би, логично, грдно прошао ако би се једног дана увела „новчана казна за катастрофално незнање“.
Министар, рецимо, нема појма о томе да је у Србији „и у свим цивилизованим земљама“ цензура забрањена, пише Оливера Зекић, а затим поентира:
„Уосталом, Европска (сиц!), као и свака друга медијска регулатива која почива на демократским вредностима забрањује а приори контролу програма, баш зато што таква контрола суштински значи цензуру.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ПОСЛЕ СЕДНИЦЕ ГО, ВУЧИЋ ДОБИО УДАРАЦ ОДАKЛЕ СЕ НАЈМАЊЕ НАДАО: ПРЕДСЕДНИЧЕ, ВИДИМО СЕ НА СУДУ!
То сасвим јасно стоји у европским документима:
’Регулаторни органи не треба да врше а приори контролу програма и стога контрола емисија треба да уследи после њиховог емитовања.’ (Препорука бр. Р (2000) 23 Kомитета министара Савета Европе о независности и функцијама регулаторних органа у области радио-дифузије.)“
Иако су ови наводи готово у реч идентични онима из текста Маје Дивац објављеног 2016. године, Оливери Зекић, међутим, не би следовала фамозна новчана казна за незнање: знала је очито одакле потиче цитат, али је, ето, заборавила да то истакне.
Kао и за још неке пренете делове текста који су се нашли у њеној епистоли министру културе.
Оливера Зекић плагира само шта јој одговара
Лако је, изгледа, напасти министра који се усуди да помене РЕМ и ријалитије (и) туђим цитатима напасти, али није лако одговорити на питање Цензоловке откуд ти цитати у писму чија је интенција ваљда била да се изрази аутентично незадовољство иступима министра. Од Оливере Зекић, такође, до објављивања овог текста нисмо добили ни одговор на питање да ли је од Маје Дивац уопште затражила дозволу за преношење делова њеног текста.
Није, одговорила нам је зато Маја Дивац.
„Оливера Зекић није тражила дозволу за преношење делова мог текста“, истиче за Цензоловку Маја Дивац и открива да је плагиране делове свог текста открила припремајући текст, опет за Цензоловку, баш о актуелној полемици у јавности о ријалити програмима.
„Али било би сасвим довољно да је у свом тексту навела одакле је преузела те реченице или прецизирала ко је аутор тих реченица, исто као када пишете научни рад па узимате цитат из неког другог рада/књиге. Уосталом, могла је да својим речима формулише исту идеју уколико је сама проучавала европску медијску регулативу по питању улоге регулаторног тела, начина регулисања програма у којима се крше људска права и људско достојанство и који су штетни за развој малолетника.“
Овако је, додаје Маја Дивац, без навођења извора, преписала одређене реченице из текста објављеног на сајту Цензоловке 12. фебруара 2016, „и ставила их у контекст који јој је био потребан да поткрепи став који је изнела у свом писму“.
Оливера Зекић од Маје Дивац преписује дословце још неке делове, али поново себи допушта малу интервенцију у изворном цитату:
„У складу са ставом о неприхватљивости а приори контроле програма, доношење обавезујућег упутства о протеривању конкретних ТВ емисија (нпр. ’Парова’, ’Великог брата’, ’Фарме’ – „Задруге, убацује Зекић уместо потоње) или одређеног телевизијског жанра (нпр. ријалити програма) у касне вечерње термине, не би било у сагласности са европском медијском регулативом.“
„Регулатива се по правилу не доноси за појединачне емисије или жанрове, јер таква врста поступања, без обзира на то што је у неком тренутку прави лек за постојећи проблем, може лако да склизне (’хајде то да поновимо’, додаје Оливера Зекић) у цензуру.“
У писаном обраћању министру Вукосављевићу волшебно је, међутим, изостављен део у коме Маја Дивац повлачи дистинкцију између а приори контроле програма и а приори регулације програма, а то све претходи плагираном цитату:
„Kонтрола програма а приори, међутим, није исто што и а приори регулација програма, која практично чини окосницу рада регулаторних тела за електронске медије. Задатак регулатора баш и јесте да унапред доноси општа правила понашања која ће важити за све аудиовизуелне програме и услуге. Да нема регулације а приори, медијски регулатор би се нашао у улози саобраћајца који по свом нахођењу треба да уведе ред у саобраћајни хаос у коме нико од учесника не познаје никаква правила.“
Уосталом, упоредите:
Текст Маје Дивац:
Koga štiti REM: Da li su interesi komercijalnih televizija važniji od prava dece?
Обраћање чланице Савета РЕМ Оливере Зекић министру Владану Вукосављевићу:
http://rem.rs/sr/arhiva/vesti/2018/09/odgovor-clanice-saveta-rem-olivere-zekic-ministru-vladanu-vukosavljevicu
цензоловка