Наполеонови ратови нису заобишли ни подручје Балкана. Углавном се за Наполеонове ратове веже пропаст Првог српског устанка због руског повлачења из рата са Турском, а то повлачење је изазвала Наполеонова инвазија. Међутим, у Наполеоновим ратовима учествовало је и Владичанство Црне Горе, на чијем челу је тада био свети Петар Цетињски. Црногорци су учествовали у опсади Котора, града под француском контролом. Опсаду је предводио британски морнарички капетан Вилијам Хост који је имао задатак да отјера Французе са Јадрана. Наравно, и Котор је био важна мета. Црногорци су опколили Котор са копна, а британски бродови Сарацен и Баханте.
Опсада је почела 14. октобра 1813. када је капетан Џон Харпер са својим бродом Сарацен ушао у Боку Которску. Врло брзо Британци су заузели околна острва као што је острво Св. Ђорђа, док су становници Пераста сами заузели француско утврђење које је било на Перасту. Хост се нашао у тешкој ситуацији сада са својим савезницима: са једне стране су били Црногорци чија је блокада града помогла опсади, а са друге стране су били дијелови популације који су жељели аустријску власт над регионом Боке Которске. Хост је након тога дјеловао на ширем подручју Далмације те је заузео Сплит и након тога се вратио да помогне блокади Котора. Хост је чекао аустријску помоћ, међутим она никада није стигла. Хост и Харпер су одлучили да искористе локално становништво у коначном нападу, међутим прије тога је требало распоредити топове око Котора. Постављање топова отежала је киша, мада су до грегоријанског Божића, сви топови били у позицији те је отпочело бомбардовање. Највећу ефикасност је имао топ постављен на врх брда св. Ивана (Јована). Овај топ је био постављен изнад тврђаве коју су држали Французи. 3. јануара 1814, француски командант Готје се предао и Британци и Црногорци су ушли у град.
Хост је сада морао одлучити шта да уради са Котором. Његов надређени, лорд Абердин, је желио да Аустрија добије то подручје, али је Хост одлучио да Котор привремено да Црногорцима. Хост се оправдао чињеницом да он није тражио црногорску помоћ, већ да ју је само прихватио. Ипак, није било суђено да Котор остане у Црној Гори јер је град на Бечком конгресу додијељен Аустрији.
Фб страница Историја Срба