Невен Цветићанин, научни сарадник Института друштвених наука, Самит лидера Западног Балкана у Трсту види као покушај Европе да остане активна у региону и оствари бенефите за грађане који су се уморили приче о ЕУ. Он предвиђа три сценарија за Западни Балкан када су евроинтеграције у питању, а два и по су позитивна по Србију.
Невен Цветићанин у Новом дану предвиђа три сценарија за расплет ситуације на Западном Балкану. Први је да све земље региона уђу у Европску унију, што је према његовим речима веома неизвесно јер ЕУ има своје проблеме.
Други сценарио је да се балканске државе интегришу у својеврсну балканску унију која ће бити у привилегованом партнерству и осносу са Европском унијом, али неће бити њене експлицитне чланице.
Према трећем сценарију, Балкан ће постати подручје на којем ће велике силе да размењују и боре се за своје интересе. Цветићанин у овом сценарију види две могућности у које овајва ситуација може да се развије.
„Могуће је да се нађе равнотежа снага у региону, да Немачка, Европска унија, САД, Русија и Турска преговарају и договоре се како да држе Балкан мирним. Друга могућност је да се не договоре, већ да се Балкан користи као монета за поткусуривање и да се регион дестабилизује“, објашњава Цветићанин.
Истиче да је за Србију најбољи било који сценарио који не дестабилизује ситуацију „да ово мало мира што смо накупили можемо да задржимо“.
Он каже да грађани нису видели бенефите европских интеграција, што процес Берлин плус покушава да исправи и евроинтеграције приближи грађанима у економском смислу кроз боље путеве, школе и здравство.
Пановић: Европа нема решење за Степинца и Олују
Зоран Пановић, директор истраживачко-издавачког центра „Демостат“, каже да је битан закључак Самита у Трсту то да су земље Западног Балкана неспособне да саме пацификују било који конфликт.
„Потребна је асистенција Запада, а у овом случају то покушава да уради Ангела Меркел. То смо видели и на примеру македонске кризе, коју су решили Американци. Јоханес Хан је долазио и није успео“, рекао је Пановић.
Посета Вучића САД-у је симболички битна. Мени су рекли да Американци неће много тражити, а да Вучић неће много нудити. Стабилизирајућа посета која суштински неће поправити ствари, али их неће ни поквартити.
Зоран Пановић
Слаже се да је економска компонента битна за процес интеграција, али сматра да није довољна.
„Страна штампа која је пратила Трст увек говори о омраженој Југославији. Ту је кључ проблема. Када се стално форсира економија заборавља се да је Југославија ушла у рат са просечном платом од 1.000 евра. Главни проблем је националистички наративи, национализам који је еволуирао и разара све земље на овим просотрима“, објашњава Пановић и подсећа да је између Београда и Загреба постојао аутопут братства и јединства, али да то није спречило сукобе.
Он каже да овакви регионални састанци прођу, а онда дође прослава годишњице Олује и пита како укрстити Алојзија Степинца и Берлински процес.
„Ту Европа нема решење. Европа је у улози арбитра и држи регион под контролом. За Западу цинично кажу да ако запад не исправи грешке на Балкану, њих ће исправити Кремл“ј, подсећа Пановић.
Истиче да је проблем што ниједно од решења, која нуди Европска унија, не подразумева да се земље Западног Балкана саме нешто договоре.
„Можете ли замислити Раму у патикама, Пленковића и Вучића заједно у Јасеновцу, Вуковару, Сребреници, на било ком стратишту. Не можете да их замислите заједно у Неретви да обележе битку за рањенике. Не постоји никаква интеграција у региону, зато је битна улога међународне заједнице да регион пацификује“, објашњава Пановић.
Цветићанин: Психолошки и прагматични ефекти интеграције Балкана
Цветићанин сматра да би интеграције Балкана у ЕУ имале позитиван психолошки ефекат по саму Унију, после Брегзита.
„Балкан би могао да покаже да се ЕУ не распада, без обзира што нема ни у стратешком, ни у економском и ни у безбедносном смислу паралеле између Велике Британије и Балкана“, рекао је Цветићанин.
Додаје да је заинтересованост Уније за интеграцију Балкана и прагматичне природе, односно због елиминације нестабилности на њеној периферији.
„Ко је заинтересован за нешто тако у геополитичком и геостратешком смислу – то је Немачка. Њој не одговара нестабилност на ободима њеног европског царства“, закључује Цветићанин.
Н1