Уколико би се количина злата за коју се процењује да постоји на Рогозни помножила са тренутном ценом злата на берзи од око 73.000 евра по килограму, добила би се сума од око 11 милијарди евра.
Како пише Нова економија, на подручју планине Рогозне у близини Новог Пазара недавно је пронађена „златна жица“ у којој, према проценама компаније „Златна река Ресоурцес“ има нешто више од 150 тона злата.
Та компанија ће на подручју Рогозне највероватније моћи да истражује до 2026. године, а уколико резултати геолошких истраживања буду позитивни, а сви прописани услови испуњени, „Златна река“ може да поднесе захтев за експлоатациону дозволу Министарству рударства и енергетике, најраније средином 2030. године.
Уколико би се количина злата за коју се процењује да постоји на Рогозни помножила са тренутном ценом злата на берзи од око 73.000 евра по килограму, добила би се цифра од око 11 милијарди евра.
Стручњак за инвестиционо злато компаније „Инсигнитус голд“ Љуба Јакић каже да је најбитније колико у самој руди која је пронађена на Рогозни заиста има вредног злата.
„Кључно питање је које је чистоће то злато. Најбитнија је издашност руде, односно колико из једне тоне руде може да се извуче злата и која је његова чистоћа“, каже Јакић.
Он је објаснио да се, када се из једне тоне руде извуку бакар, алуминијум, цинк и слично, тек тада може причати о стварној количини злата, али и проценити колико оно има карата, од нула до 24, пише Нова економија
Злато и код Жагубице
Злато на планини Рогозна није једино које тренутно привлачи пажњу јавности, јер је председник Србије Александар Вучић је у децембру 2022. оценио „да нас је Бог погледао“ када је откривено злато у једном од „најсиромашнијих делова земље“.
Испоставило се да је реч о злату откривеном на локацији Чока Ракита, у општини Жагубица, које се налази на падинама испод Црног врха, у брдима између Бора и Жагубице.
По свему судећи реч је о изузетно богатом локалитету, где се наводно може добити готово чист концентрат злата, са укупним искоришћењем од 93 одсто. Злато је на локацији Чока Ракита открила канадска компанија Дундее Прециоус Металс ИНЦ (ДПМ), једна од оних које врше истраживања широм Србије, укључујући и Пројекат злата Тимок.
„Потенцијалне резерве значајне су са аспекта количине руде, садржаја злата, што у перспективи може бити од великог значаја за економију целе земље, посебно за регион источне Србије“, рекла је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић у јануару 2023. године.
Комплексна технологија рударења
И поред тога што је ДПМ са својом ћерка фирмом Авала Ресоурцес присутан на простору општине Жагубица од 2006. године, радећи на Пројекту истраживања и експлоатације руде злата на потесу „Потај Чука – Тисница“, дуго није било могуће наћи никакве информације, саопштене или публиковане, ни о хемијском, ни о минералошком саставу руде коју ДПМ намерава да експлоатише.
Из Студије „Просторни план подручја посебне намене за експлоатацију злата на истражном простору ‘Потај Чука – Тисница’ код Жагубице“ види се намера о отварању рудника, о начину експлоатације и добијања злата, са натукнућем о присуству пирита у саставу руде и његовом могућем утицају на околину.
Хемијски и минералошки састав лежишта руде „Потај Чука – Тисница“ могао се извести на бази састава два блиска рудна тела, Тенка и Чока Марин.
Наиме, и у рудном телу „Потај Чука – Тисница“ треба очекивати, поред злата и сребра, и минерале бакра, цинка, олова, арсена, гвожђа (пирит и арсенопирит), кадмијума, живе и никла. Вероватно и још неких обојених метала.
Другим речима, и у овом руднику треба очекивати полиметаличну руду, чија експлоатација и прерада могу имати штетан утицај по околину, уколико се не примени комплексна технологија која би држала под контролом сва једињења хазардних метала, која настају у процесу екстракције злата.
Међутим, комплексна технологија подразумева већа инвестициона улагања, веће оперативне трошкове, квалификовану радну снагу, што би све утицало на економску и еколошку одрживост пројекта.
Извор: Nova ekonomija
Преузето са: 021.рс