Да ли се правилно каже „Васкрс“ или „Ускрс“? Неки инсистирају на „српском, православном“ изразу, други бране употребу речи „Ускрс“ као део народног језика, а опет наилазе на критику да је реч „западног порекла“.
А онда креће лавина питања: Да ли је „Христос васкрсе“ исправно? Или можда „воскресе“? Где нестаје „Ускрсну“? И да ли је уопште важно?
- Кебу снимили како пролази поред студентских штандова, а оно што је рекао боље да нисмо чули (ВИДЕО)
- У Крушевцу студенти делили налепнице, комунална полиција казнила оне који их лепе
- MUP izdao HITNO UPOZORENJE zbog velikog broja vožnji u kontrasmeru!
- Студенти објавили нови видео: Откривена локација протеста у Београду (ВИДЕО)
- Ово место у Србији чува ЈЕЗИВУ ЛЕГЕНДУ: Ђаво је подметнуо воду, а СВАТОВИ СУ ОКАМЕЊЕНИ (ФОТО)
Три облика, три приче – али сви део истог језика
Дви ови изрази су граматички и језички исправни. Разлика је у пореклу и употреби.
“Васкрс” је српскословенски облик који припада српском црквеном и књижевном језику, који се до средине XВИИИ века употребљавао у свим крајевима под управом Српске православне цркве.
“Воскресеније” је рускословенски облик и реч је о старословенском језику руске редакције који је данас језик српске цркве. Наиме, српскословенски језик као званични црквени језик Срби су средином XВИИИ века заменили руским црквеним језиком. У том црквеном језику речи о којима говоримо изговарају се на руски начин – са “о” у првом слогу, па се тако каже – Воскресеније, воскреснути, воскресе.
С друге стране, „Ускрс“ је израз који припада народном језику. Настао је спонтано, као поједностављена верзија сложенијих црквених израза, у складу с природним развојем говора. Иако није део црквене терминологије, потпуно је валидан облик у свакодневној употреби.
Професор приправник Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима, Иван Неђић, објашњава: Облик „Васкрс“ се задржао у црквеној употреби због своје везе са оригиналним старословенским изразима. Зато се и данас користе речи попут „Вазнесење“, „Ваведење“, па се и „Васкрс“ логично уклапа у тај низ.
Овај облик је ближи оригиналном старословенском изразу, и потпуно сагласан црквенословенском ВО-скресеније. Колико се овај начин изражавања сачувао у црквеној свести сведоче и називи других празника који почињу истим префиксом као што су ВА-знесење, ВА-ведење и други. Тешко је да ћете чути да неко каже празник Узнесења или Уведења, а већина ће рећи Ускрс – објашњава за Историјски забавник Иван Неђић, професор приправник Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима.
Нема, дакле, говора о томе да су неки називи овог празника “католички”, а други „православни”. Постоји само “Ускрс” (српски народни израз), “Васкрс” (српскословенски књижевни и црквени облик) и “Воскресеније” (рускословенски облик и данашњи српско-црквени израз).
Заблуде и поделе које нису хришћанске
“Негативна конотација на реч “Ускрс” развила се у одређеним националистички опредељеним круговима у периоду последњих немира на просторима Балкана, те је та реч повезана са римокатоличким називом за овај празник који они и називају Ускрснуће Господиново. Међутим, ово је једна чињеница која не сме уопште да се доводи у везу са хришћанским етосом и начином живљења и схватања живота, те тако ниједна интерпретација речи не може да умањи значај овог, за нас хришћане, спасоносног Празника“, истиче професор Иван Неђић.
А како онда честитати?
Иако „Христос ускрсну“ није део уобичајеног црквеног израза, облици „Христос васкрсе“ и „Христос воскресе“ су потпуно исправни и равноправно се користе.
На крају, суштина празника не лежи у префиксима и падежима, већ у поруци коју носи – поруци наде, живота и победе над смрћу. И зато, без обзира да ли кажете „Васкрс“, „Ускрс“ или „Воскресеније“, оно што је најважније јесте – да га славите искрено, са миром у срцу.
Нова.рс
Kako pišete rimske brojeve?