Да ли се правилно каже „Васкрс“ или „Ускрс“? Ово је једини тачан одговор

Да ли се правилно каже „Васкрс“ или „Ускрс“? Неки инсистирају на „српском, православном“ изразу, други бране употребу речи „Ускрс“ као део народног језика, а опет наилазе на критику да је реч „западног порекла“.

А онда креће лавина питања: Да ли је „Христос васкрсе“ исправно? Или можда „воскресе“? Где нестаје „Ускрсну“? И да ли је уопште важно?

• НОВИ СКАНДАЛ НА СП! После Уругваја још једна репрезентација прошла ПАКАО! Ево о чему се ради
• Нови скандал на Мундијалу: Полиција играче избацила из аутобуса и претресала их због дроге (ВИДЕО)
• НЕВЕРОВАТНО! Прво велико изненађење на Светском првенству у фудбалу
• СРБИЈА ДОБИЈА ЈОШ ЈЕДНОГ КАНДИДАТА ЗА ПРЕДСЕДНИКА! Ово име је свима добро познато
• (VIDEO) HAOS NA NOVOM BEOGRADU! GORE LOKALI! DVA VATROGASCA POVREDJENA

Три облика, три приче – али сви део истог језика

Дви ови изрази су граматички и језички исправни. Разлика је у пореклу и употреби.

“Васкрс” је српскословенски облик који припада српском црквеном и књижевном језику, који се до средине XВИИИ века употребљавао у свим крајевима под управом Српске православне цркве.

“Воскресеније” је рускословенски облик и реч је о старословенском језику руске редакције који је данас језик српске цркве. Наиме, српскословенски језик као званични црквени језик Срби су средином XВИИИ века заменили руским црквеним језиком. У том црквеном језику речи о којима говоримо изговарају се на руски начин – са “о” у првом слогу, па се тако каже – Воскресеније, воскреснути, воскресе.

С друге стране, „Ускрс“ је израз који припада народном језику. Настао је спонтано, као поједностављена верзија сложенијих црквених израза, у складу с природним развојем говора. Иако није део црквене терминологије, потпуно је валидан облик у свакодневној употреби.

Професор приправник Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима, Иван Неђић, објашњава: Облик „Васкрс“ се задржао у црквеној употреби због своје везе са оригиналним старословенским изразима. Зато се и данас користе речи попут „Вазнесење“, „Ваведење“, па се и „Васкрс“ логично уклапа у тај низ.

Овај облик је ближи оригиналном старословенском изразу, и потпуно сагласан црквенословенском ВО-скресеније. Колико се овај начин изражавања сачувао у црквеној свести сведоче и називи других празника који почињу истим префиксом као што су ВА-знесење, ВА-ведење и други. Тешко је да ћете чути да неко каже празник Узнесења или Уведења, а већина ће рећи Ускрс – објашњава за Историјски забавник Иван Неђић, професор приправник Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима.

Нема, дакле, говора о томе да су неки називи овог празника “католички”, а други „православни”. Постоји само “Ускрс” (српски народни израз), “Васкрс” (српскословенски књижевни и црквени облик) и “Воскресеније” (рускословенски облик и данашњи српско-црквени израз).

Заблуде и поделе које нису хришћанске

“Негативна конотација на реч “Ускрс” развила се у одређеним националистички опредељеним круговима у периоду последњих немира на просторима Балкана, те је та реч повезана са римокатоличким називом за овај празник који они и називају Ускрснуће Господиново. Међутим, ово је једна чињеница која не сме уопште да се доводи у везу са хришћанским етосом и начином живљења и схватања живота, те тако ниједна интерпретација речи не може да умањи значај овог, за нас хришћане, спасоносног Празника“, истиче професор Иван Неђић.

А како онда честитати?

Иако „Христос ускрсну“ није део уобичајеног црквеног израза, облици „Христос васкрсе“ и „Христос воскресе“ су потпуно исправни и равноправно се користе.

На крају, суштина празника не лежи у префиксима и падежима, већ у поруци коју носи – поруци наде, живота и победе над смрћу. И зато, без обзира да ли кажете „Васкрс“, „Ускрс“ или „Воскресеније“, оно што је најважније јесте – да га славите искрено, са миром у срцу.

Нова.рс