Уследио је један од најславнијих периода српске војске, уз велике победе против империје на Церу и Kолубари, као и најстрашнији период страхова и повлаче ња преко Албаније
Данас је најмање важно да ли су Франц Фердинанд и Софија Хотек изабрали баш 28. јун 1914. за посету Сарајеву како би на Видовдан провоцирали Србе у Босни и Херцеговини (и Србији), како се то спекулисало, или су само желели да искористе могућност да заједно прославе годишњицу брака понашајући се као цар и царица. Осим на двору код кајзера Вилхелма Другог у Немачкој, Софија није могла да се појављује на јавним местима у званичним посетама заједно са Францом, а у Сарајеву није било никога ко би могао да позове Софију на поштовање протокола.
За групу младих српских патриота и идеалиста из организације „Млада Босна“ то је било мање важно, а поготово за главне инспираторе из круга око Драгутина Димитријевића Аписа и његове саборце из „Црне руке“. А најмање је било важно за остатак Европе која није ни приметила, а нашла се у највећем рату који је европска цивилизација до тада памтила.
Поред Аписа, у атентату се може прочитати и рукопис мајора Воје Танкосића и обавештајца Радета Малобабића.
Атентатор Гаврило Принцип учинио је велико дело. Био је то поклич против завојевача, жртва за слободу. Или је учинио терористички чин?
И сто година после почетка Првог светског рата навелико се расправљало да ли је Гаврило Принцип херој или злочинац.
Аустроугарска је окривила Србију за атентат и послала чувени ултиматум на који није било могућег довољно ваљаног одговора. Србија се после месец дана нашла у рату, а убрзо и цела Европа и свет.
Тешко је подржати тезу да је један младић из Босне могао да запали целу Европу уснулу у бел епоку. Пожар је чекао да се догоди, а игра судбине је хтела да га запали баш тај младић који је ненадано – није било планирано да он изврши атентат – уписао своје име у историју.
После његовог пуцња ни Србија ни Европа више нису биле исте.
Уследио је један од најславнијих периода српске војске, уз велике победе против империје на Церу и Kолубари, као и најстрашнији период страхова и повлаче ња преко Албаније, ретко забележеног подухвата да се практично цела војска и цела држава са најважнијим институцијама „пресели“ на море, да предахне и да се славодобитно врати.
Тек, Срби су добили још једну велику дозу славе, херојства, десетераца – и гробова. Неких познатих, а неких у „Плавој гробници“.
Срби су у том најславнијем и најтрагичнијем бојевању још једном изборили слободу.
Kрај Првог светског рата донео је и сан о уједињењу јужнословенских народа. Не без отпора многих, отпора који ће се у каснијим деценијама јавити да сахрани идеју о заједничкој југословенској држави.
Недељник