Дан словенске писмености и културе, данас прослављају многе православне земље, празник у знак сећања на браћу светог Ћирила и Методија. У 9. веку, ови хришћански мисионари створили су прву словенску азбуку. Од тада, они се сматрају просветитељима источног хришћанског света.
Азбуку, коју су створили Ћирило и Методије, постала је основа за све словенске језике, и дефинисала духовни и културни развој многих народа, рекао је у интервјуу радио станици „Глас Русије“ професор Сретенске Богословије протојереј Вадим Леонов:
„Захвални овој светој браћи данас су не само руси, украјинци, белоруси, већ и бугари, чеси, словаци, хрвати. За све њих, браћа Ћирило и Методије, то су велики и свети људи који су направили духовну и културну револуцију. Они су словенским народима пренели Јеванђеља, на језику који они разумеју. Пре тога, Јеванђеља су читана на грчком и латинском, а само малобројни су могли да разумеју. Од тада, активније су грађене православне цркве, а људи су се преобразили.“
Први пут се дан словенске писмености и културе у Русији празновао 1863. Истина, свој садашњи назив, празник је добио средином 80-тих година прошлог века. Деценију касније постао празник који се слави, не само у цркви, већ и на државном нивоу. Сваке године, биран је други град као главно место прославе: из низа древних руских градова, као што су Владимир, Ријазањ, Коломна, Твер и други. Од 2010, главна прослава се одржава у Москви. Од ове године, 24. мај је се и званично обележава у Републици Србији.
Глас Русије