ОВО што се данас догађа у Хрватској озбиљан је напад на модерну демократију, људска права и част целе Европе, јер је Хрватска данас земља чланица ЕУ. Недостојно је и говорити о срамној рехабилитацији кардинала Алојзија Степинца, католичког прелата који је био један од оснивача НДХ, марионетске земље коју је створила Мусолинијева фашистичка Италија, а на чијем челу је био Анте Павелић, шеф усташа, чијих су се невероватних окрутности ужасавали и сами нацисти – а камоли то потенцирати. У тој и таквој НДХ, у којој је Степинац био идеолошко-религиозна а Павелић војно-политичка рука, основан је највећи концентрациони логор на Балкану, трећи по броју мртвих, одмах после Аушвица и Бухенвалда у нацистичкој Европи – Јасеновац, у коме је, у страшним мукама, умрло око 700.000 Срба, уз многобројне Јевреје и Роме.
Овако, у интервјуу за „Новости“, говори познати филозоф Данијел Шифер, који је један од ретких интелектуалаца на Старом континенту који је гласно устао против најновијих хрватских провокација којима се угрожава стабилност у региону. Низом чланака у неким од најчитанијих западноевропских франкофонских медија, као што су француски „Експрес“, „Медијапар“, „Агоравокс“ и „Нувел обсерватер“, белгијски „Либр Белжик“ и Радио-телевизија Белгије, швајцарски „Индекс“ или луксембуршки „Тагеблат“, покушао је, како каже, да Европи отвори очи.
– Енергично сам осудио и то што Хрватска обележава годишњицу срамне „Олује“ током које је, у само пет дана, протерано више од 250.000 Срба из региона Крајине. Највеће етничко чишћење током рата у бившој Југославији никога, осим ретких изузетака, уопште не погађа! Напротив. Протестовао сам и због тога што је двојицу војних лидера злочиначке операције Хрватске, генерале Анту Готовину и Младена Маркача, фамозни суд у Хагу дефинитивно ослободио. Због ове грешне и нечувене пресуде, легитимно можемо да закључимо да се ради о политичком суду.
* Како објашњавате тренутну ревизију историје у Хрватској?
– Злогласна рехабилитација Степинца, и кроз њу ужасне НДХ, представља, својом очигледном неправдом, огромну увреду према Србима. Могу само да једнако горко зажалим што је Ватикан први одлучио да, беатификацијом, рехабилитује Степинца. Ипак, надам се да у овој катастрофалној ситуацији није све изгубљено. Изгледа да је папа Фрања блокирао процес канонизације те злокобне и контроверзне особе каква је био Алојзије Степинац. За жаљење је, такође, што је хрватски министар културе, историчар Златко Хасанбеговић, такође ревизиониста, па чак и тешки негациониста. То значи да се Хрватска опет суочава са својим националнистичким демонима. Све ово, нажалост, не доприноси неопходном мировном процесу после недавних ратова у бившој Југославији, између српског и хрватског народа.
* Зашто ЕУ не одговара на прави начин на ове провокације?
– Европа је данас више заокупљена својом економском будућношћу него идеолошком прошлошћу. У неким њеним земљама, нажалост, имају кратко памћење. На овај начин она истовремено издаје своје најузвишеније моралне вредности и филозофске принципе. То је још један од парадокса у конструкцији ове ЕУ која је створена баш да се слична варварства више не би догађала на њеном тлу. У односу на ову националистичку Хрватску, која се упустила у велики историјски ревизионизам, прагматична Европа је показала потпуни недостатак моралне храбрости, политичке луцидности и људског саосећања. Више воли да кукавички затвори очи пред овим страшним делом своје савремене историје. Жалосно! Европа је ту у потпуној супротности с разлозима њеног рођења – мира међу нацијама и слоге међу народима.
* Како на Србију данас гледају у западној Европи?
– Много је више поштују у односу на деведесете године, иако то још није довољно. Постепено се враћа у заједницу народа. Што се мене тиче, све чиним да Србија у свету пронађе част и достојанство који јој припадају. Био сам међу првим страним интелектуалцима који су бранили Србе у најгорим тренуцима трагичних догађаја рата у бившој Југославији, и бићу последњи који их брани. Био сам и остао веран својој савести слободног човека, часног и оданог у односу на сопствене принципе, универзалне истине, правде, братства и толеранције.
* Како оцењујете актуелну српску политику?
– Ако много критикујем садашњу Хрватску, њену председницу и владу, с друге стране имам пуно поверење у данашњу Србију. Топло и искрено поздрављам актуелне политичке лидере у Србији, председника Томислава Николића и премијера Александра Вучића, који, истовремено одлучно и дипломатски, умножавају мировне иницијативе, и поред континуираних провокација Хрватске и муслиманског дела БиХ. Власти у Београду истински раде за мир на Балкану и помирење међу народима. Рад, мировни напори и идеја толеранције српске владе су за пример.
* Нису само српско-хрватски односи напети. И ситуација у Босни је крајње напета, да не говоримо о Косову, а не оставља се ни Санџак на миру…
– Надам се да ће сви народи, у Санџаку, Босни и на Косову, имати неопходне мудрости да избегну пад у зачарани круг рата. Грађански и верски ратови, често братоубилачки, најгори су од свих, најкрвавији и најокрутнији. Санџак, у коме има доста муслимана, саставни је део Србије, земље којој више не могу да се смањују границе. Доста је тога било. Србији су већ ампутирали велики део тероторије. Додао бих да, ако је било етничког чишћења на Косову, које је културна, идентификациона и верска колевка Србије, као што је Јерусалим за Јевреје а Мека за муслимане, онда је то било против Срба, а не обрнуто. Била је то велика и скандалозна неправда у којој су Европа и Америка биле опасни саучесници.
* Кажете да се западној Европи данас као бумеранг враћа слепило док су муџахедини својевремено играли фудбал са српским главама?
– Веома брзо, чим је почео рат у бившој Југославији, а у Босни нарочито, указивао сам на то да су се у армији Алије Изетбеговића нашли муџахедини који практикују џихад и припадају Ал каиди, екстремистичком покрету који је касније био одговоран за најгоре терористичке нападе, укључујући и онај из 2001. године на куле близнакиње у Њујорку. Али у то време нико није желео да ми верује. Једна француска пословица каже да је понекад веома велика грешка прерано бити у праву. Много сам платио због тога, и код Срба, које сам увек лојално бранио, и поред ризика и опасности.
УВЕК МОЖЕ ДА ИЗМАКНЕ КОНТРОЛИ
* Као одговор на тероризам, у Европи све више расте национализам. Шеф француских обавештајаца је упозорио на то да је довољно још неколико терористичких напада па да дође до сукоба између екстремне деснице и муслимана на европском тлу.
– Што се мене тиче, био бих мање алармантан, иако сам опрезан, а моја интелектуална и критичка савест будна. Не верујем у грађански рат у Француској или Немачкој. То су озбиљне и јаке демократије чија је постојаност загарантована њиховим институцијама. Ситуација, наравно, увек може да измакне контроли, али само епизодично и лимитирано. Био сам, на пример, импресиониран великим достојанством, мудрошћу и великодушношћу највећег броја Француза, као и њихових политичких и верских вођа, на сахрани, у катедрали у Руану, у Нормандији, свештеника Жака Амела, брутално убијеног у његовој цркви док је држао мису. Чуо сам само речи мира, толеранције, братства, праштања и љубави. Није било ни најмање мржње или жеље за осветом. Био је то, упркос тузи, пример изузетне људске величине и саосећања.
* На ризик од тероризма касније су указивали и Садам Хусеин, Гадафи, Мубарак, Асад…
– Свакако да Садам Хусеин и Муамер ел Гадафи нису били анђели. Били су, чак, велики диктатори који су често немилосрдно тлачили сопствене народе. Али ове земље, чији су уставни темељи почивали на нама толико важној секуларној држави, бар су живеле у миру, достигавши, чак, релативно завидан економски и културни ниво за тај део света. А данас су потопљене крвљу, са изузетно много људских жртава и безбројним терористичким нападима у ова мрачна времена псеудорелигиозног варварства. Исто важи и за Сирију Башара ел Асада. С те тачке гледишта, живо бих саветовао политичким руководиоцима у Србији да се још више приближе Русији, чији је председник Владимир Путин један од ретких лидера који данас има праву и дугорочну визију исламистичке опасности у свету.
* Како се данас супротставити претњи радикалног ислама и тероризма који су се опасно надвили над Европом?
– Потребно је да људи добре воље остану уједињени и солидарни, насупрот ономе што траже терористи. Ни у ком случају не треба упасти у страшну замку коју нам постављају. Хришћани, муслимани и Јевреји, да не заборавимо и атеисте, не смеју да попусте пред изазовом мржње и освете. Треба задржати хладну главу, остати паметан и изнијансиран. Ситуација је, свакако, озбиљна, чак тешка, али није безнадежна. Увек постоји нада у бољи свет. Ислам, који има велику културу, и који не мешам са исламизмом, такође треба да буде самокритичан. Јер, у оквиру ислама, тренутно постоје екстремистички токови, као што су салафизам или вехабизам. Муслимани треба да имају храбрости да их јавно осуде, свугде у свету. Улог је светски мир!
ИМАМ МНОГО НЕПРИЈАТЕЉА
* Ви сте, такође, били мета радикалних исламиста. Добијате ли још увек претње? – Не прете ми више директно, али сам и даље будан и опрезан. Опасност је увек присутна. Свестан сам тога да имам много непријатеља, не само међу радикалним исламистима, него и међу најфанатичнијим Хрватима и неким албанским мафијашима. Али то је цена која се плаћа да би се остао слободан и рекла истина, као што чиним већ тридесет година, константно и доследно, никада не мењајући мишљење на основу личних, политичких, медијских или финансијских интереса.
Вечерње Новости