Дедеић: Једини сам кандидат у Црној Гори који заступа Србе

Мо­жда ћу би­ти по­след­њи пред­сјед­ник не­за­ви­сне Цр­не Го­ре. А ако та­ко бу­де, ни­ка­да не­ће­мо ући у Европ­ску уни­ју, жи­вје­ће­мо у др­жа­ви са дру­гим сим­бо­ли­ма и би­ће­мо по­но­сни на оно што смо би­ли од ка­да нас има, по­ру­чио је у ин­тер­вјуу за „Дан” пред­сјед­нич­ки кан­ди­дат Срп­ске ко­а­ли­ци­је До­бри­ло Де­де­ић.
– Ђу­ка­но­ви­ћу нај­ви­ше за­мје­рам што је уџ­бе­нич­ки кон­вер­тит, из­дај­ник и ан­ти­ср­бин, те је, као та­кав, рас­ту­рио др­жа­ву ко­ју су са­ња­ли и за ко­ју су жи­вје­ли Све­ти Пе­тар Це­тињ­ски, Ње­гош и Мар­ко Ми­ља­нов – ре­као је Де­де­ић
• За­што сте се кан­ди­до­ва­ли за пред­сјед­ни­ка Цр­не Го­ре?
– Kан­ди­до­ва­ло ме је пред­сјед­ни­штво Срп­ске ко­а­ли­ци­је, јед­но­гла­сно. С об­зи­ром да сам као те­рен­ски и ме­диј­ски опе­ра­ти­вац ефи­ка­сни­ји од ко­ле­га из на­шег са­ве­за, по­ну­дио сам да не­ко дру­ги, од за­и­ста ви­ше до­брих кан­ди­да­та, умје­сто ме­не са­оп­шти на­шу по­ли­тич­ку при­чу у ин­тер­ва­лу до 15. апри­ла. У тој ва­ри­јан­ти, мо­гао сам ис­ку­ством и ра­дом да гу­рам ци­је­лу кам­па­њу из по­за­ди­не баш као да сам и сам кан­ди­дат. Ипак, на кра­ју су кон­сул­та­ци­је, у пот­пу­но де­мо­крат­ској ат­мос­фе­ри, уну­тар Срп­ске ко­а­ли­ци­је, ко­ја ку­бу­ри са сред­стви­ма и има ђе­ли­мич­них ор­га­ни­за­ци­о­них про­бле­ма, вра­ће­не на по­че­так. За­то сам у дру­гој по­ло­ви­ни прет­ход­не ка­лен­дар­ске сед­ми­це, су­о­чен са јед­но­гла­сним ста­во­ви­ма свих кон­сти­ту­е­на­та на­шег са­ве­за, до­шао у по­зи­ци­ју да од ме­не за­ви­си и сам из­ла­зак Срп­ске ко­а­ли­ци­је на пред­сјед­нич­ке из­бо­ре. Тру­дио сам се у жи­во­ту да не из­дам оне ко­ји су ми са­рад­ни­ци на на­чин на ко­ји су не­ки дру­ги не­ка­да ме­не из­да­ли, па сам при­хва­тио кан­ди­да­ту­ру.
Мо­гу да га­ран­ту­јем да ћу се као лав бо­ри­ти да се исти­на о за­ча­ра­ном кру­гу у ко­ји је си­стем уву­као Ср­бе чу­је и да­ље од гра­ни­ца Цр­не Го­ре. Тај си­стем тре­ба раз­ва­ли­ти.
• ДПС је од­ре­дио за кан­ди­да­та Ми­ла Ђу­ка­но­ви­ћа. Kа­ко то ко­мен­та­ри­ше­те? Мо­же­те ли га по­би­је­ди­ти?
– Пра­во је ДПС-а да ода­бе­ре свог кан­ди­да­та, укљу­чу­ју­ћи и оно­га ко­ји је раз­био за­јед­нич­ку др­жа­ву и угу­рао при­ват­ну др­жа­ву Цр­ну Го­ру у оку­па­тор­ски НА­ТО. Ми­ло Ђу­ка­но­вић је у ви­ше на­вра­та на­пра­вио и ди­рект­ну ште­ту по­ли­тич­кој гру­па­ци­ји ко­јој при­па­дам. Јед­ном нам је, ре­ци­мо, на прав­ди Бо­га, отео Срп­ски на­ци­о­нал­ни са­вјет ко­ји смо ре­гу­лар­но до­би­ли на елек­тор­ским из­бо­ри­ма. Ђу­ка­но­вић је ус­по­ста­вио ме­ха­ни­зме за аси­ми­ла­ци­ју Ср­ба и пре­тва­ра­ње при­пад­ни­ка на­ше на­ци­о­нал­не за­јед­ни­це у по­ли­тич­ки фри­гид­не Цр­но­гор­це. То што је Ђу­ка­но­вић шеф кри­ми­нал­не гру­пе не тре­ба ту­ма­чи­ти са­мо као про­блем свих гра­ђа­на или сла­бост ДПС-а, не­го и као са­вр­ше­ну при­ли­ку да сју­тра об­но­ви­мо је­дин­стве­ну др­жа­ву са Ср­би­јом ка­да се хо­бот­ни­ца уру­ши и ка­да бу­де ја­сно да је не­за­ви­сна Цр­на Го­ра фор­ми­ра­на као вје­штач­ка и ан­ти­срп­ска тво­ре­ви­на.
Ми­ла Ђу­ка­но­ви­ћа мо­гу да по­би­је­дим у срп­ском би­рач­ком ти­је­лу, али га, са­свим си­гур­но не­ћу по­би­је­ди­ти на Це­ти­њу, ни­ти та­мо гђе гла­са­ју они ко­ји су раз­би­ли оно нај­све­ти­је што смо има­ли – Ср­би­ју и Цр­ну Го­ру.
• Шта нај­ви­ше за­мје­ра­те Ђу­ка­но­ви­ћу?
– Ђу­ка­но­ви­ћу нај­ви­ше за­мје­рам што је уџ­бе­нич­ки кон­вер­тит, из­дај­ник и ан­ти­ср­бин, те је, као та­кав, рас­ту­рио др­жа­ву ко­ју су са­ња­ли и за ко­ју су жи­вје­ли Све­ти Пе­тар Це­тињ­ски, Ње­гош, Мар­ко Ми­ља­нов… За­мје­рам му што је аме­рич­ки слу­га и ва­зал Европ­ске уни­је. Сма­трам лу­ди­лом ак­те на­си­ља ње­го­вих ма­фи­ја­шких и нео­ко­му­ни­стич­ких је­ди­ни­ца на Срп­ску пра­во­слав­ну цр­кву и на­сто­ја­ња да се фор­ми­ра не­ка дру­га еку­ме­ни­стич­ка пра­во­слав­на цр­ква у Цр­ној Го­ри. На­рав­но, те­шко ће се пред Бо­гом и љу­ди­ма опра­ти и за со­ци­јал­но ра­су­ло ко­је је на­пра­вио у Цр­ној Го­ри и хи­ља­де не­срећ­ни­ка ко­ји ту­ма­ра­ју без хље­ба и бу­дућ­но­сти. За то ври­је­ме, ње­гов и не­ки дру­ги „та­ти­ни” и „ма­ми­ни” си­но­ви гра­де хи­дро­е­лек­тра­не, отва­ра­ју фир­ме…
Ипак, ври­је­ме ће да пре­га­зи све те­ко­ви­не ње­го­ве вла­да­ви­не и ов­ђе ће по­но­во би­ти фор­ми­ра­на срп­ска др­жа­ва, или ће Ђу­ка­но­ви­ће­ва кли­ка, уко­ли­ко оп­ста­не на вла­сти, мо­ра­ти да да ауто­но­ми­ју Ср­би­ма у Цр­ној Го­ри та­мо гђе смо ве­ћи­на.
• Kа­ко ви­ди­те ста­тус Ср­ба у Цр­ној Го­ри да­нас?
– Ср­би у Цр­ној Го­ри не­ма­ју ста­тус, у то­ме је по­ен­та. Ми смо за­ро­бље­ни­ци си­сте­ма, по­ли­тич­ки чер­га­ри, ни на не­бу ни на зе­мљи. Не­ма нас у аде­кват­ним ка­те­го­ри­ја­ма у др­жав­ним ор­га­ни­ма и ло­кал­ној са­мо­у­пра­ви. Про­тив нас је усмје­рен ком­пле­тан без­бјед­но­сни апа­рат. У јав­ном дис­кур­су, Ср­би се при­ка­зу­ју као те­ро­ри­сти, уби­це, кри­ми­нал­ци, коч­ни­ча­ри на­прет­ка дру­штва и др­жа­ве. Не­ки срп­ски по­ли­ти­ча­ри, у свом том конк­те­сту, по­ку­ша­ва­ју да „кре­че” Цр­ну Го­ру, др­жа­ву ко­ја нас уни­шта­ва и оти­ма нам пра­ва ко­ја га­ран­ту­ју њен Устав и ње­ни за­ко­ни. За­то сам ап­со­лут­ни про­тив­ник би­ло ко­је гра­ђан­ске при­че у Цр­ној Го­ри, ма­кар то би­ло и са „по­ми­ри­тељ­ског” срп­ско-цр­но­гор­ског аспек­та. Јер, са­мо оно­га тре­нут­ка ка­да ри­је­ши­мо сво­је на­ци­о­нал­но пи­та­ње у Цр­ној Го­ри мо­же­мо би­ти и Ср­би и гра­ђа­ни. До та­да тре­ба да овој др­жа­ви вра­ти­мо оно­ли­ко ко­ли­ко нам да­је. На де­струк­ци­ју тре­ба од­го­во­ри­ти де­струк­ци­јом, сва­ка­ко у гра­ни­ца­ма си­сте­ма и по за­кон­ским пра­ви­ли­ма. Шут не мо­же са ро­га­тим, а ми не мо­же­мо да фор­ми­ра­мо јед­но ође­ље­ње за срп­ску ђе­цу у Цр­ној Го­ри, а ка­мо­ли да из­ве­де­мо др­жав­ни удар, ка­ко је то де­фи­ни­са­но у кон­струк­ци­ја­ма оних ко­ји кроз не­ко­ли­ко љу­ди ци­је­лу срп­ску на­ци­ју ста­вља­ју на стуб сра­ма.
За­то и ка­жем – мо­жда ћу би­ти по­след­њи пред­сјед­ник не­за­ви­сне Цр­не Го­ре. А ако та­ко бу­де, ни­ка­да не­ће­мо ући у Европ­ску уни­ју, жи­вје­ће­мо у др­жа­ви са дру­гим сим­бо­ли­ма и би­ће­мо по­но­сни на оно што смо би­ли од ка­да нас има. И по­го­то­во на оно чи­ме смо се за­кле­ли и за­вје­то­ва­ли на Kо­со­ву. Ваљ­да је ста­ри­ји цар Ла­зар од Ми­ла Ђу­ка­но­ви­ћа. Или ве­ћи­на ми­сли да су Ми­ло и Му­рат ра­ци­о­нал­ни­ји, са­вре­ме­ни­ји и ви­ше де­мо­кра­те?
М.ВЕ­ШО­ВИЋ

Ре­фе­рен­дум за из­ла­зак из НА­ТО-а

Kа­ква ће би­ти основ­на по­ру­ка Ва­ше кам­па­ње?
– Ја сам оби­чан Ср­бин, је­дан од нас Ср­ба, ка­ко ка­жу мо­ји при­ја­те­љи у из­бор­ном шта­бу. Мо­гу, са њи­ма, да ле­га­ли­зу­јем, до у де­та­ље, при­чу о ре­ви­ди­ра­њу свих по­сле­ди­ца вла­да­ви­не Ми­ла Ђу­ка­но­ви­ћа и ДПС-а. Kао пред­сјед­ник Цр­не Го­ре од­мах бих рас­пи­сао ре­фе­рен­ду­ме о из­ла­ску др­жа­ве из НА­ТО-а и по­ни­ште­њу од­лу­ке о при­зна­њу не­за­ви­сно­сти ла­жне др­жа­ве на Kо­со­ву и Ме­то­хи­ји.
Бо­ри­ћу се ак­тив­но и да Цр­на Го­ра не уђе у Европ­ску уни­ју јер би се при­кљу­че­њем бри­сел­ској ска­ла­ме­ри­ји још јед­ном твр­ђим др­жав­ним ин­стру­мен­ти­ма и ме­ха­ни­зми­ма „за­ку­цао” ка­та­стро­фа­лан по­ло­жај Ср­ба у Цр­ној Го­ри. Kру­ном свог жи­во­та сма­трао бих рас­пи­си­ва­ње ре­фе­рен­ду­ма о об­но­ви јед­не срп­ске др­жа­ве од Су­бо­ти­це до Ба­ра.

Дан онлајн