Пуно смо речи потрошили у жељи за обновом саборности и јачањем деловања наше цркве.
Наизглед – ништа се по том питању није променило, а и уопште стање у цркви и народу није боље.
Ми не знамо о чему ће се расправљати на Сабору. Нити нас је ко питао нити нас је ко обавестио.
Да не бисмо опет као још увек аутсајдери у саборским питањима били осуђени само на јурење по жутој штампи и дељење трачева са затвореног Сабора, можда да пробамо (поново) да наше добре жеље претворимо у молитве. То увек можемо, Боже помози.
Помолимо се да наши архијереји вођени Духом Светим пробуде дух одговорности и љубави јерархије за поверен јој народ. Пожелимо да се наша црква оснажи у истинској саборности.
Пожелимо архијерејима снагу за отворено сагледавање проблема који су се наталожили у комуникацији са државом која све мање обавезе има према историјском наслеђу и хришћанским вредностима, Пожелимо сагледавање негативног утицаја света на нашу цркву, кроз жељу црквених људи за моћи, новцем, социјалним статусом, каријером. Пожелимо и некакав предлог решења – охрабрења и путоказа верујућима који тону у млакост која их чини безвољним и нехришћанским млаким.
Верујући људи не могу поднети млакост, а у многим случајевима овај нерешени проблем оставља простора расколничким тенденцијама и деловањима где се ствара „повишена температура“ иначе важна за верски живот али у њиховом случају погрешно усмерена .
Помолимо се да наши архијереји почну реално и одговорно да сагледавају проблема народа који је остављен на милост и немилост нељудском колонијалном систему без икакве заштите, у растућој социјалној неправди, под старањем власти која се руководи само упутствима моћнијих од њих, а дистанцира се у односу на веру и национални идентитет сопственог народа.
Пожелимо и помолимо се да се развије међу нашим архијерејима пуна свест о катастрофалном стању у нашој култури и просвети, као и да се роде праве идеје о томе шта је ту могуће учинити тамо где се црква додирује са културом, просветом, медијима.
Пожелимо да се пробуди озбиљно разматрање обавезе мисије Цркве у свету који је све мање хришћански, и у народу који је опет све мање хришћански.
Пожелимо да се направи договор о разумном проширењу следећег Сабора посматрачима – свештеницима. монасима, монахињама, лаицима. Ако је ванредно стање настало под комунистичком влашћу захтевало одређено затварање, та власт се одавно повукла. А тешко је веровати да ће иједна власт овог и оваквог света бити искрено одана Цркви. Ако се установи да ванредно стање траје – онда да се оно преко проповеди и унутрашње црквене комуникације и огласи, не би ли се сви верујући мобилисали на прави начин.
Уколико почну проблеми са међусобном комуникацијом архијереја, а да не би све добило обрисе одбљеске партијске пошасти у држави, пожелимо да нам наши архијереји омогуће директан пренос Сабора, макар преко ТВ Храм. Да не би све личило на масонске или партијске скупове. Много већа Светиња и много већа Тајна је Света Литургија. Ако су омогућени преноси Литургије, нема разлога да не буду омогућени преноси заседања Сабора.
И пожелимо им и остало шта већ можемо да пожелимо у искреној љубави и бризи за крштени српски народ.
Додајте и ви… Да за сада, уочи Сабора, подигнемо макар вируелну саборност. Ко зна…
ФБ оца ђакона Ненада Илића
фото: ђакон Драган ТАНАСИЈЕВИЋ