Ђорђе Вишекруна: Сепаратиста Оџић отцепљује Војводину по налогу Немачке!

Претходних дана Војвођанска партија је обелоданила да је прикупила 30.000 потписа за Војводину Републику. Финансијери партије су сепаратистичке партије из Западне Европе које су у матичним земљама потпуно или делимично оствариле своје циљеве.

Kо су заправо нови војвођански сепаратисти, чији су захтеви много екстремнији од онога што Ненад Чанак свих ових деценија покушава у јавности да представи кроз програм Лиге социјалдемократа Војводине?

Александар Оџић, актуелни председник Војвођанске партије и мозак свих операција које је ова партија претходних година спроводила, бивши је члан Чанкове Лиге социјалдемократа Војводине, коју је напустио почетком 2008. године. Ни дан данас у јавности нису познати стварни разлози због којих је Оџић са тадашње позиције председника Лигиног највећег одбора (Нови Сад) и са места одборника у Скупштини града Новог Сада после 12 година напустио ЛСВ и кренуо у самосталан политички ангажман. Било би јасније да је тада или за све ове године прешао у неку другу странку или да је Војвођанска партија ушла у било какву другу отворену сарадњу са неком од странака.

Додуше, имали су кратак ангажман са ондашњим Г-17+ (2011. године), заједнички изборни наступ са ЛДП (2012.) или као 2014. године, када су подржали листу Демократске странке без отвореног учешћа у њиховој кампањи, али све то заједно не одаје утисак да Војвођанска партија припада било ком политичком царству у Србији.

Према нама доступним информацијама и на основу сазнања до којих смо дошли од неких наших иностраних пријатеља који прате политичку ситуацију у нашој земљи и региону, Оџић је преко неких својих приватних канала успео да дође до озбиљних кругова људи пре свега у Аустрији, а онда и у Немачкој, од којих за сада има само моралну подршку за свој партијски рад који спроводи у Војводини. Ситуација се прати свакодневно и ово што тренутно ради Војвођанска партија је тест за много озбиљније акције и подршку која се очекује од ове две земље које су директно заинтересоване за дешавања у Војводини из веома познатих разлога.

Чињеница је да је Запад у сталном страху и дилеми у вези Вучића и његове владе, Запад заправо Вучића држи колико год је могуће близу и даје му максималну подршку баш из разлога што сумњају у његову искреност када је у питању европска перспектива Србије. Потпуно је јасно да западне земље желе по сваку цену Војводину да пригрле за себе. Могло би се рећи да је Оџић заправо нови адут ЕУ у Војводини, и да се само чека какав ће резултат на терену направити Војвођанска партија на будућим покрајинским изборима.

Пратећи активности војвођанских сепаратиста приметно је да заузимају све већи простор у аутономашким круговима код корисника друштвених мрежа, тако да су се већ сада позиционирали као најпраћенија странка у том погледу. Према нашим сазнањима, целу ту акцију води потпредседница Војвођанске партије Сања Теларов која је у тесној сарадњи са каталонским сепаратистима, и вероватно је да и ту постоји одређена сарадња између каталонских и војвођанских сепаратиста, што је видљиво и на њеном фејсбук профилу. Теларова је још почетком 90-их остварила контакте са разноразним каталонским организацијама и појединцима и пуне четири године је живела и радила у Барселони са својом тадашњом породицом.

Војвођански сепаратисти су се окупили у приличном броју и у политичком савету Војвођанске партије, који води проф. др Мирослав Миша Илић (хирург запослен на Институту у Сремској Kаменици ), ту су затим др Бранислава Kостић (професор на ФТН-у у Новом Саду), проф. др Јања Беч Неуманн (предавач и истраживач геноцида), Ђорђе Суботић (дугогодишњи заговорник идеје федерализације Србије ), Драгомир Јанков (адвокат) и, наравно, Живан Берисављевић као главни политички идеолог новог војвођанског сепаратизма. Сви они заједно и многи други војвођански академици који у Ненаду Чанку и његовој странци више не виде никакву перспективу, посегнули су за много радикалнијим ставовима када је у питању статусни положај Војводине и те своје захтеве преточили су у закључке Четврте војвођанске конвенције кој је одржана 1. априла 2012. године.

Војвођанска партија исте те закључке имплементира у свој страначки програм и данас на војвођанској политичкој сцени војвођански сепаратисти кроз Војвођанску партију јавно износе ставове о некаквој равноправности између Србије и Војводине кроз федерализацију и доношење новог устава Србије. Сва ова сепаратистичка ујдурма и упорност која је неспорна код новог војвођанског лидера и оних који га следе, наилази на погодно тло у осиромашеној Војводини и читава прича око фамозне Војводине Републике свакодневно нараста, а сепаратистичке тенденције у северној српској покрајини су постале свакодневница.

Данас можемо само да замислимо у ком смеру би се кретала политичка сцена у Војводини уколико би сепаратисти из Војвођанске партије заузели позиције у будућем сазиву војвођанског парламента, што је из ове перспективе постаје све извесније. Не треба заборавити ни чињеницу да је војвођанска власт на инфузији и да неко мора заузети тај простор у бирачком телу странака које су протеклих 14 година са мање успеха и више неуспеха чиниле власт у северној српској покрајини. Војвођански сепаратисти се намећу као идеална алтернатива за све оне који никада неће гласати за СНС и њихове партнере, и то је још један разлог због чега ову дружину треба најозбиљније могуће схватити.

Заговорници Војводине као републике из Војвођанске партије и овог 5. октобра организују тзв. „Шетњу за Војводину“ у знак подсећања на „Јогурт револуцију“ 1988. године, која је по њиховим речима поништила Војводину.

Прошле године су по први пут организовали једну овакву манифестацију и било их је једва две стотине. Сви велики догађаји у историји су почели као неозбиљни планови и покушаји неколико људи, па су преко ноћи постали значајни историјски догађаји и револуције. Узимајући у обзир све околности актуелног тренутка, не треба потцењивати ову радикалну сепаратистичку групу са значајном страном финансијском подршком. Има ту и старих комунистичких кадрова који итекако знају како треба са овим народом. Уз отворену подршку Радио телевизије Војводине и новцем из иностранства, популарност ове групе ће свакако расти, а оно што им посебно иде на руку су сумануте изјаве диктатора у покушају Александра Вучића.

Таблоид