Европска перспектива не сме бити фатаморгана иначе ће се Србија оријентисати према свом традиционалном савезнику Русији а у Бриселу се тога највише прибојавају, оцењују медији на немачком језику, преноси данас Дојче веле (Deutsche Welle).
Франкфуртер алгемајне цајтунг пише да „постоје (гео)политички и други разлози да се балканске земље вежу за ЕУ и једном приме“ али и додаје да се „у причи о томе велике препреке и трошкови који очекују нето-платише не смеју приказивати мањим“.
Лист наводи и да „када Европска комисија у својој Стратегији за Западни Балкан пише да би Србија и Црна Гора 2025. могле бити зреле за чланство, то је смела прогноза“.
ФАЗ додаје да ће „земље Западног Балкана када буду завршиле припреме за чланство, за собом (морати) да имају енормну трансформацију државе, привреде и друштва али ће и тада још увек постојати велики јаз измедју њих и ЕУ“.
Ханделсблат пише да „Румунија и Бугарска на тужан начин сведоче о томе куда може да води преурањено чланство у ЕУ“.
„Те две земље су примљене 2007. и нису биле припремљене. То се и данас свети. Помињање конкретне године за пријем у ЕУ није ништа друго до политички немар који би Европу могао скупо да кошта“, додаје лист. Фолксштиме оцењује да су Београд и Подгорица врло далеко од критеријума из Копенхагена за пријем у чланство али је ЕУ важније нешто друго. „Европска перспектива, која је стално нудјена земљама Западног Балкана, не сме бити фатаморгана. Иначе ће се Србија оријентисати према свом традиционалном савезнику Русији. А у Бриселу се тога највише прибојавају“, пише лист.
На тему проширења ЕУ радио Дојчландфунк је објавио разговор са аустријским политичаром Ханесом Свободом који је рекао да се већ дуго размишља о проширењу које је обећано. „Јер, не можемо да кажемо да се у Хрватској свет завршава па да онда поново почиње у Грчкој или Бугарској, већ морамо водити рачуна и о простору измедју тих земаља“, рекао је.
Он је медјутим додао да је питање да ли је предложена стратегија најбољ и да је приоритет који се даје Србији и Црној Гори нешто што ће друге да омете. „Мислим, на пример, на Албанију, која се баш у последње време врло потрудила да постигне напредак. Ја сам замишљао нешто друкчију стратегију, али у принципу се увек говорило да не смемо дозволити да у Европи настане црна рупа коју ће други попуњавати својим замислима“, рекао је Свобода, преноси ДW.
ДПА: Главни партнери Запада на Балкану често проблематични моћници
Према Стратегији за Западни Балкан све земље региона имају јасну европску перспективу, али се поставља питање шта је са реформама, оценује немачка агенција ДПА додајући да су главни партнери Запада у региону често проблематични моћници који су дуго на власти.
У анализи ситуације на Западном Балкану, коју преноси Дојче веле, оцењује се да „постоје два веома различита света“ – с једне стране су лидери ЕУ… који због многих наводних реформи…. приступање Србије Унији сматрају могућим чак и пре 2025, док су са друге стране велики делови цивилног друштва који се жале да су демократски недостаци, притисак на медије и правосудје, данас гори него у ратним деведесетим.
Описујући ситуацију у Црној Гори, ДПА наводи да „мала јадранска земља“ преговара са Бриселом скоро шест година и да је са отворених 30 од укупно 35 поглавља, најдаље одмакла у процесу приступања ЕУ, али је унутрашњополитичка ситуација крхка.
Половина опозиције вец́ дуго бојкотује парламент протестујући због деценијске доминације Мила Дјукановиц́а који је годинама „са само неколико кратких изузетака или председник или премијер Црне Горе“ и који „са пар пријатељских породица води државу као да је његово власништво“, наводи се.
И председник Србије Александар Вучиц́ је такодје читаву малу вечност у политици: дугогодишњи великосрпски националиста и опозиционар, па шеф владе, а данас председник, ватрени Европљанин, пише ДПА и додаје да у Вучићу Запад види свог најважнијег партнера и опрашта му све недемократске потезе код куц́е, само ако не провоцира нове сукобе.
ДПА наводи да су и у БиХ омиљени партнери Брисела такодје деценијама на власти, попут муслиманског лидера Бакира Изетбеговиц́а који као и лидери Срба и Хрвата у БиХ, већ дуго замајава ЕУ обећавајући реформе.
Веома слично је и у другим земљама који желе чланство у ЕУ, као што су Албанија, Македонија и Косово. Свадје, блокаде, бојкот и корупција најважнији су појмови њихове унутрашње политике. Свих шест потенцијалних кандидата укључено је у десетине граничних спорова, оцењује ДПА.
По оцени експерата, у свакој земљи Југоисточне Европе странке су „бог и батина“, нико их не контролише, а оне владају сваком облашћу привреде и друштва, медијима и правосудјем, подстичу професионалне и предузетничке каријере, или их уништавају, наводи се у анализи.
Агенција додаје и да западне дипломате понекад и саме увидјају колико су проблематична та њихова партнерства са моћним људима на Балкану али правдају те везе чињеницом да је опозиција у тим земљама расцепкана, посвадјана и често организационо неспособна па једноставно немају другог партнера за разговор.
(Бета)