Хришћанске цркве у Јерусалиму протестују због нових закона који дирају у њихову имовину или омогућавају опорезивање.
У позадини се ради о великим парама, мутним пословима и пореским оазама., пише „Дојче веле“.
„Сад је доста. Зауставите прогон цркве!“ Хришћанске цркве у Јерусалиму су у недељу послале драматичан апел не би ли скренули пажњу на своје проблеме. Натпис је са овом поруком је постављен на Цркву Светог гроба у Старом граду Јерусалима. Црква је од недеље затворена.
Апел потписују главешине тројих цркава – Грчке православне, Римокатоличке и Јерменске апостолске цркве. Они говоре о „системској кампањи против цркви и хришћанске заједнице у Светој земљи“. Све је кулминирало, како наводе, последњом уредбом власти. „Дискриминаторни и расистички закон циља искључиво имовину хришћанских заједница.“
„Случај нас подсећа на законе сличне нарави какви су доношени против Јевреја у тамним периодима у Европи“, додаје се у саопштењу.
Траг до Девичанских острва
Ради се о два нова закона. Први регулише пореску стопу на црквену имовину, али је већа побуна избила због другог којим се уређује питање некретнина које су у градском језгру Јерусалима цркве претходних година продале. Реч је о укупној површини од педесетак хектара.
Прошлог октобра је либерални лист Харец известио да је Грчки православни Патријархат у Јерусалиму – иначе други највећи поседник непокретности у Израелу – продао земљиште са 240 станова и тржним центром једној приватној фирми која се бави некретнинама. Према информацијама листа, цена је износила 3,3 милиона долара – дакле „смешно мало“. Фирма која је купила некретнине наводно дела кроз познату пореску оазу – Девичанска острва. Харец до сада није успео да сазна о којој се фирми тачно ради.
Ове непокретности је Грчка православна црква својевремено изнајмљивала Јеврејском националном фонду. Уговори о том послу на снази ће бити још деценијама. Проблем је у томе што је део изнајмљених некретнина Национални фонд у међувремену продао израелским грађанима. Уколико нови власници не желе да продуже уговоре са Националним фондом, онда ће настати проблем између фонда и грађана.
Закон не дира имовину цркве
Израелски парламент Kнесет је намерио да оконча ово правно мутно стање. Према предлогу закона, држава би могла да одузме спорну имовину цркви уз плаћање обештећења. За предлог је увелико заслужна посланица Рахел Азариа која је раније била у Градском већу Јерусалима.
Она је за лист Јерусалим пост још пре пет година говорила о овом проблему, тврдећи да се ради искључиво о заштити погођених станара. Рекла је тада да нема намеру да доводи у питање положај хришћана или цркви у Израелу. „Група богатих предузетника је купила земљу од Цркве. Хиљаде грађана би ођедном могли остати бескућници иако су претходно законито купили станове“, додала је она.
На опаску црквених представника да закон доводи у питање законе и правила на основу којих се живи вековима, Азариа је рекла да она уопште не доводи у питање имовину цркве. „Закон не мења статус кво. Јер није усмерен на земљу која је у поседу цркве, већ само на ону коју су предузетници купили од цркве.“
Бег од пореза
У новом саопштењу су се поглавари цркве осврнули и на закон којим се предвиђа додатно опорезивање црквене имовине која се не користи непосредно у религијске сврхе. „Има ли смисла да комерцијално употребљена некретнина – хотел или продавница – буду изузета од плаћања пореза само зато што је у власништву цркве?“, запитао се градоначелник Јерусалима Нир Баракат.
„Предуго држава не дозвољава да се наплаћује порез за комерцијалне некретнине. Не могу да дозволим да становници плаћају за ту рупу у пореским приходима“, додаје он.
Хришћанске цркве до сада нису прихватале овакву аргументацију. Црква Светог гроба за сада остаје затворена, на штету верника и туриста.
Дојче веле