У породици Пакај пребирају и чисте бели лук који ће бити посејан. Сортирање се врши ручно јер су машине скупе.
”Код белог лука човек гута прашину од самог почетка, дакле од цепања главице до вађења лука. Прогутамо јако пуно прашине и скоро све радимо када је вруће”, прича Атила Пакај
Он објашњава и како се припрема лук за садњу, али и каква је земља потребна. На два јутра земље посеју око 700 килограма семена домаћег белог лука који мора добро да се припреми.
Он каже да је ручна садња боља, главице су уједначене, брже ће да крене да расте јер се ставља у земљу како треба, а машина семе баца, па док се семе окрене и израсте, прође више времена.
Семе су, како каже, добили од баба и прабаба, не увозе и не купују.
Мања почетна улагања, производња која не захтева системе за наводњавање али и цена, последњих година је разлог зашто се све више повртари окрећу белом луку.
Атила већи део даје на велико јер се на пијаци продају два до три џака за целу године. Цена за килограм достиже и до 350 динара.
Пре неколико година, око 70 одсто белог лука долазило је из Кине. У последње време ситуација се променила, цена је задовољавајућа а како каже Атила, они свој лук дају препродавцима из Београда, а каже да је чуо да он даље иде у БиХ и Хрватску.
Опширније погледајте у видео прилогу: