Обележавајући догађаје из „крвавог октобра“ 1941. заборавили смо на један врло важан догађај. Дан после стрељања ђака, становника Крагујевца и околних села, када је убијено је више од 3200 невиних људи, у Београду је отворена Антимасонска изложба. Пре догађаја у Крагујевцу, у Краљеву је стрељано више од 6000 људи. Биле су то одмазде над цивилима због убијених и рањених немачких војника и официра у борбама са устаницима.
Пропагандни ефекат изложбе

Циљ Антимасонске изложбе био је да за пораз у априлском рату 1941. и распад Југославије као главне кривце прогласе масоне, Јевреје и комунисте. Убрзо после отварања Антимасонске изложбе уследило је у ноћи између 4. и 5. новембра 1941. хапшење око 200 масона који су као таоци одведени у логор на Бањицу.
Лако је закључило какав су утисак и расположење ти догађаји створили у народу.
Изложба по нацистичком моделу
Нацистички стручњаци за антимсонерију пре Београда, сличну изложбу су организовали у Паризу, у октобру 1940. и Бриселу у јануару 1941. Користили су предмете које су запленили у француским ложама и из енглеске ложе на острву Џерси у Ла Маншу. Тиме су хтели да грађанима Србије покажу везу између српских и масона из Француске и Енглеске.
Улога масона у српској историји
Масони из краљевине Југославије јесу имали добре везе са француском и британском браћом – о томе сведоче многи документи. Потврду за то нацисти су нашли у документима која су запленили по окупацији Белгије и Француске. Ту су нашли и доказе да су српски масони били против потписивања тројног пакта.
Ко је довео бољшевике на власт?
Заслепљени мржњом према Јеврејима, Британцима и слободним зидарима нацисти су инсистирали да су Октобарску револуцију 1917. извели Јевреји, да је то „јудео-комунистичка“ завера. Међутим, постоје у немачком државном архиву у Берлину бројни документи, телеграми између министарства иностраних послова и посланства у Петрограду, који потврђују да је Октобарску револуцију 1917. финансирао немачки народ. Та документа истраживао је др Душан Глишовић, професор Филолошког факултета у Београду, тонски запис његовог излагања поседује аутор.
Када данас чујемо неаргументоване критике слободног зидарства потребно је да се запитамо: да ли је то у духу нацистичке пропаганде из окупиране Србије?
Драган КОЛАРЕВИЋ, Видовдан