Србија је пре четири године први пут донела Закон о општој амнестији, који је омогућио умањивање казни за 3.600 затвореника. Имена амнестираних никада нису објављена. Према документацији коју су анализирали новинари Инсајдера, међу амнестиранима су и оптужени за недозвољене полне радне, хулигани, осуђеници за држање и промет оружја и дроге.
Представници власти доношење Закона о амнестији образлагали су у новембру 2012. године уштедама у буџету, уз тврдњу да амнестија неће бити могућа за оне који су починили тешка кривична дела.
Новинари редакције Инсајдер анализирали су документацију коју је прикупила Иницијатива младих за људска права на основу Закона о доступности информација од јавног значаја, а која се односи само на територију Првог основног суда у Београду. Анализирана су решења о амнестији донета на основу Закона у периоду од 17.11.2012. до 01.06.2013. године.
Опозиција је с друге стране критиковала овакво законско решење уз упозорења да ће се на слободи наћи „озбиљни криминалци“.
Дилери и осуђеници за недозвољене полне радње
На основу документације коју су анализирали новинари Инсајдера, на основу Закона о амнестији умањене су казне појединцима осуђеним и за недозвољене полне радње над дететом. Законом је било предвиђено да се на овакве случајеве амнестија неће односити осим уколико осуђеник има више од 70 година. Тада добија смањење казне за 25 одсто.
У једном таквом случају и Први суд је донео решење о смањењу казне. Оптужени је напунио 70 година 2012, када је закон и донет па му је суд „за недозвољене полне радње у продуженом трајању“ казну смањио за 4 месеца и одредио да у затвору проведе једну годину.
Kазне затвора умањене су и оптуженима за кривична дела производње, држања и стављања у промет опојних дрога, као и недозвољено држање оружја. Суд је у тим случајевима казну смањивао за 25 одсто. С обзиром да су имена амнестираних остала непозната јавности, за то да су некоме казне умењене сазнаје се само уколико осуђеник по пуштању на слободу почини неко ново дело или буде нападнут.
Тако је одлуком суда из затвора је раније изашао и Паја Стојановић. Само две године касније, 2015. упуцан је у такозваној „сачекуши“ у београдском насељу Земун. Стојановић је био осуђен за изазивање опште опасности и недозвољено држање оружја на годину дана затвора, а казна му је скраћена на 9 месеци.
Kада је Стојановић убијен медији су преносили да је он од раније познат полицији од раније због разних кривичних дела.
„Поштеда“ за хулигане
Према дугогодишњем истраживању Инсајдера, на хулигане и припаднике различитих навијачких група надлежне државне инситуције практично не примењују законе које је сама држава донела по највишим европским стандардима. Осим што су пресуде против њих реткост, поједини хулигани нашли су се на списку амнестираних.
Према одлуци суда, затворке казне умањене су Душану Проданову и Милну Ракочевићу, припадницима навијачке групе „Забрањени“, који су учествовали у масовној тучи с навијачком групом „Алкатраз“. У сукобу 2011. у ресторану Спортског друштва Партизан, а за који су осуђени Проданов и Ракочевић, теже је повређено неколико особа.
Закон о амнестији омогућио је ранији излазак из затвора и Ненаду Kецојевићу, припаднику навијачке групе Партизана. Он је осуђен због учествовања у инциденту када је група навијача 1999. године на дербију Партизан-Црвена звезда изазвала тешку несрећу у којој је од сигналне ракете живот изгубио малолетни Александар Радовић.
Умањене казне нападачима на новинара и сниматеља
Решењима Првог основног суда у Београду умањене су казне затвора и оптуженима за напад на новинара недељника Време Теофила Панчића и сниматеља Б92 Бошка Бранковића.
Подсетимо, Милош Младеновић и Данило Жужа су у јулу 2010. у аутобусу јавног превоза напали Теофила Панчића и ударали га шипком и рукама. После напада су побегли са лица места.
За кривично дело насилничко понашање, за које су осуђени Младеновић и Жужа, запрећена је казна затвора од шест месеци до пет година затвора, али су они, као раније неосуђивани млађи пунолетници, осуђени на казну испод законског минимума, на по годину дана затвора. Према документацији до које смо дошли, казна затвора умањена је Данилу Жужи за три месеца.
Нападачима на сниматеља телевизије Б92 такође је умањена казна затвора на основу Закона о амнестији. Подсетимо, сниматељ ТВ Б92 нападнут је у јулу 2008. године током протеста због хапшења Радована Kараџића. Осуђени Милан Саватовић тада је пришао и шутнуо сниматеља, који је пао, да би Стефан Милићевић и Никола Лазовић наставили да га ударају.
Сниматељу је тада поломљено колено, због чега је дуго био на рехабилитацији. Нападачи су му разбили камеру када су видели како снима демонстранте док ломе фотоапарат фоторепортеру агенције Фонет. За то време окупљени су скандирали „Удри, удри новинара“. Због овог напада је 2009. промењен Kривични законик по ком се напад на новинаре третира као напад на службено лице.
Једном од нападача Стефану Милићевићу казна је чак преполовљена на основу Закона о амнестији, па му је са шест месеци затвора умањена на три.
Милану Саватовићу казна је умањена са годину дана на девет месеци затвора.
Инсајдер анализира документацију коју је прикупила Иницијатива младих и од осталих судова широм Србије.
Инсајдер