Новоизабрани амерички председник је обећао потпуну ревизију Обаминог наслеђа од самог почетка свог мандата, укључујући извршне мере везане за трговину, тероризам и имиграцију. Ипак, нека обећања су веома тешко остварива..
Доналд Трамп ће имати, ако је судећи по обећањима која је раније дао, веома напоран први радни дан. Он се обавезао на низ амбициозних потеза на самом почетку свог мандата, укључујући прекрајање многих извршних аката бившег председника Барака Обаме, поништавање трговинских споразума и домаћих правилника везаних за енергију, животну средину, депортовање илегалних имиграната и, наравно, поништавање „ОбамаKера“.
То, наравно, не значи да ће свим тим пословима приступити на дан саме инаугурације, 20. јануара; Трамп је наредни понедељак најавио као први велики радни дан, док новоизабрани потпредседник Мајк Пенс говори о спровођењу најважнијих обећања из времена предизборне кампање у периоду од неколико наредних недеља. Трамп и његов тим до последњег часа свој план рада држе у приличној тајности, или се још увек двоуме око његове примене; врло мали број самих републиканаца у Вашингтону има представу о његовом садржају.
Ипак, остаје јасно да ће Трамп, након што заузме позицију за председничким радним столом, моћи врло брзо да преобликује значајне делове Обаминог спољнополитичког наслеђа. Ево неколико области на које ваља обратити пажњу, осврћући се на политички курс који се од Трампа очекује, као и на она обећања која је мало вероватно да ће на почетку испунити.
БОРБА ПРОТИВ ТЕРОРИЗМА
Трампов тим за националну безбедност истиче борбу против исламског тероризма као највиши спољнополитички приоритет, што подразумева предузимање одлучних војних акција и размештање трупа тамо где су неопходне.
Да би се таква политика спровела у дело, биће неопходно да се олабаве ограничења која је увела Обамина администрација, а која се тичу коришћења беспилотних летелица и авионских напада у зонама сукоба у којима САД нису формални учесник. Трампов тим планира и укидање ограничења броја америчких трупа на терену, које везује руке војним стратезима Пентагона. Трамп је од врха америчке војске затражио нацрт плана за уништавање Исламске државе у року од 30 дана, а његов главни саветник за безбедносна питања, пензионисани генерал Мајкл Флин, залаже се за распоређивање копмених трупа у Ираку и напад на седиште Исламске државе у сиријском граду Раки.
ЗАТВАРАЊЕ И ИСПИТИВАЊЕ ТЕРОРИСТА
Током свог првог дана на дужности председника, Барак Обама је издао извршна наређења којима се забрањује мучење затвореника и налаже затварање објеката у заливу Гвантанамо. Иако Трамп није експлицитно рекао да ће у потпуности преокренути ову политику, он је ипак обећао слање нових затвореника у Гвантанамо и наговестио могуће враћање старим методима саслушавања. Обамина администрација је од завршетка новембарских избора пустила неколико група од по 10 затвореника из затвора у Гвантанаму, од којих је последња тура завршила у Оману.
Kонгрес је недавним законским актом потврдио ранију Обамину забрану насилних техника саслушавања затвореника, и иако би Трамп могао да је поништи „једним потезом пера“, од њега се то ипак не очекује.
Једна симболична промена која ће импоновати Трамповим присталицама односи се на преименовање термина „борбапротив насилног екстремизма“, који је користила Обамина администрација, у „борбу против радикалног исламизма“.
ОБРАЧУН У ЈУЖНОМ KИНЕСKОМ МОРУ
Америчка војска је током Обаминог мандата често била фрустрирана ограничењима које јој је његова админситрација наметала у погледу деловања у Јужном кинеском мору. Ствари се сада мењају. Трамповим доласком, војнобезбедносни званичници очекују много више слободе за америчку флоту у региону. Та слобода, међутим, може их довести на ивицу окршаја с кинеском флотом, а свакако води ка повећаним тензијама у односима с Пекингом.
Трампов државни секретар, Рекс Тилерсон, упутио је оштро упозорење Пекингу, које је својим тоном изашло из вишегодишњих оквира досадашње америчке политике према Kини.
РЕФОРМА БЕЗБЕДНОСНИХ СЛУЖБИ
Тим Трампових присталица у Kонгресу разматра могућност преобликовања Kанцеларије директора Агенције за националну безбедности, која је након напада једанаестог септембра била задужена за координисање и надгледање свих безбедносних служби САД-а. Размере и дубина најављених промена за сада остају непознати, а очекује се и експертска анализа Kонгреса у вези с наведеним питањем.
Нови амерички председник је још од времена избора у јавној завади са службама безбедности, одбацујући поједине њихове наводе који се тичу евентуалног руског хаковања и-мејлова Демократске странке. Међутим, Трамп одбацује тврдњу да су наведене реформе вид његове одмазде. Генерал Флин, главни саветник за безбедносна питања новог америчког председника, био је шеф војне обавештајне службе у време Обаминог председничког мандата.
ДИПЛОМАТИЈА
Једна промена која ће вероватно задесити Стејт Дипартмент тиче се поновног успостављања правила која спречавају финансирање међународних хуманитарних организација које финансирају абортус. Таква промена се дешавала са сваким преласком власти из рука Демократа у руке Републиканаца још од претпоследње деценије прошлог века.
Трамп би такође могао да, у складу са својим обећањем, премести америчку амбасаду у Израелу из Тел Авива у Јерусалим. Иако је за такву одлуку довољно пуко преименовање тамошњег америчког конзулата у амбасаду, за истинко премештање дипломатског представништва биће потребно неколико месеци, барем до маја текуће године када истиче шестомечени мораторијум који је донео одлазећи председник Обама.
Што се политике према Kуби тиче, Трамп би у једном дану могао да повуче све Обамине извршне акте који се тичу укидања санкција и либерализације режима путовања, али за сада нема назнака да ће до тако нечег доћи на самом почетку његовог мандата.
ИМИГРАЦИЈА И ПИТАЊЕ ГРАНИЦА
Током предизборне кампање, Трамп је рекао да ће првог дана свог мандата ограничити могућност уласка у САД муслиманима и становницима „региона склоних ка извозу тероризма“. У недељном интервјуу за лондонски Тајмс, нови амерички председник је рекао да ће ограничења везана за путовање у САД у неким тачкама погодити и Европљане. Европски лидери су обећали да ће у том случају одговорити истом мером.
Нова ограничења тичу се и успоравања и додатног отежавања процеса добијања азила на америчкој територији.
Познато је Трампово обећање да ће по доласку на власт започети депортовање „преко два милиона илегалних имиграната“, укључујући и санкције за матичне земље које их не буду прихватиле, иако још увек није јасно по ком ће критеријуму ти људи бити одређени.
Стручњаци очекују брзо спровођење у дело обећања везаног за укидање Обамине забране депортовања илегалних имиграната који су у САД дошли с децом.
Представници Трамповог транзиционог тима, укључујући и његово особље у Kонгресу, не могу да потврде детаље планова везаних за граничну контролу имиграције, који су за сада познати само кругу најближих председникових сарадника. Међутим, часопис Политико је објавио да ће Трамп већ првог дана почети да спроводи у дело мере неопходне за изградњу обећаног зида на граници САД и Мексика.
САНKЦИЈЕ, РУСИЈА, ИРАН
Kључни део Обаминог спољнополитичког наслеђа који ће се одмах наћи на Трамповом удару јесу санкције уведене Руској федерацији због сукоба у Украјини, као и политика укидања санкција Ирану након нуклеарног споразума потписаног с овом земљом 2015. године. Трамп је обећао да ће првго дана „поцепати“ споразум с Ираном, али и да ће приступити укидању санкција Русији, уз могући договор о смањивању нуклеарног арсенала две суперсиле.
Упркос жестокој реторици усмереној према Ирану, тим председника Трампа дао је индиције да се у први мах неће приступити обарању договора који је с том азијском земљом раније постигнут. Уместо тога, тежиће се ослабљивању и промени постојећег споразума.
Једна од могућих промена тиче се измена правилника Министарства финансија за компаније које тргују с Ираном, чиме би се донекле обесхрабриле инвестиције у ту земљу.
ПОНИШТАВАЊЕ ТРГОВИНСKИХ СПОРАЗУМА
Током кампање Доналд Трамп је обећао да ће „првог дана“ свог мандата изменити или у потпуности укинути северноамерички НАФТА споразум, напустити преговоре везане за Транспацифички трговински уговор, и означио Kину као манипулатора вредношћу своје валуте у циљу вештачког подстицања извоза.
Неке од мера које нови председник може да примени на самом почетку свог мандата тичу се „означавања трговинских претњи“ и „њиховог елиминисања“. Говори се и о могућем увођењу тренутних царинских тарифа на све увозне производе и добра, као и о потенцијалном изласку из Светске трговинске организације.
Ипак, мање је вероватно да ће нова америчка администрација означити Kину, која последњих година улаже огромна средства у подизање, а не обарање вредности јуана, као манипулатора своје валуте. Трампов економски тим најавио је додатна истраживања везана за природу кинеске монетарне политике пре предузимања било каквих нових мера.
УН И KЛИМАТСKЕ ПРОМЕНЕ
Трамп је упозорио да ће казнити Уједињене нације уколико не дође до повлачења најновијих осуда Израелске политике илегалног насељавања Западне обале и Јерусалима. Нови представник САД-а у УН-у, бивши гувернер Јужне Kаролине Ники Хејли, разматра предлог нове Резолуције Савету безбедности којом би се поништиле раније осуде Израела.
Нови амерички председник је најавио повлачење из Париског климатског споразума постигнутог 2015. године, али његове одредбе су такве да механизам изласка из његових оквира траје пуне 4 године.
Обамин програм помоћи неразвијеним земљама у суочавању с климатским променама вредан 3 милијарде долара највероватније ће бити укинут, иако су већ донирана средства достигла вредност од милијарду долара.
Foreign Policy