Хамург – Крвнички стисак руке и ледени погледи? Ништа од тога. Трамп и Путин су дуго разговарали и договорили прекид ватре у једном делу Сирије, наводи Дојче веле.
То је добар почетак, али није разлог за еуфорију, пише у свом коментару Роберт Маџ.
Неки епски боксерски меч, рецимо између Владимира Кличка и Тајсон Фјурија, тешко да би изазвао хајп колики је претходио првом сусрету двојице светских алфа-мужјака Владимира Путина и Доналда Трампа. Хоће ли Путин направити гримасу кад му Трамп крвнички стегне руку (бије га глас да се тако рукује)? Хоће ли Трамп спустити очи кад сретне Путинов стаклени поглед? Ко ће први трепнути?
Сад му дође као разочарање да се ништа од овог није десило. Руковање је трајало тек колико је пристојно, на моменте је све деловало жовијално, а на Путиновом лицу се наслутило нешто попут смешка.
То је јак контраст у односу на ледени сусрет руског лидера са Трамповим претходником Обамом на прошлогодишњем самиту Г20. Још да не заборавимо да је Трамп рекао да му је „част“ што се састао са Путином.
Њих двојица су спојили лепо и корисно тако што су састанак утаначили тачно док су остали лидери разговарали о клими. То је једно од кључних питања са агенде самита, тема веома прирасла срцу канцеларке Ангеле Меркел. Трамп је, додуше, учествовао на првој половини састанка, али је јасно да стање екосистема баш и није међу његовим приоритетима.
Мора да су фрустрирани они који су се надали ватромету – састанак Трампа и Путина потрајао је преко два сата, иако је било планирано 35 минута. Толико не трају ватромети. Али десило се нешто за оне који гледају дубље од говора тела и становитих изјава: договорен је прекид ватре у југозападној Сирији који почиње од недеље. Циници би рекли да је то тек кап у океану, али сваки ситан помак важан је за тај део света.
Колико год био мали, овај договор је значајан и с обзиром на реторичко разгибавање пре овог сусрета.
Трамп је уочи самита, говорећи у Пољској, боцнуо Путина наглашавајући западњачку надмоћ и позивајући шефа Кремља да оконча руску „дестабилизацију Украјине“.
Није промакла ни Путинова дозирана критика Трампове трговачке политике: он је америчке рестрикције у трговини и инвестицијама описао као „маскирани протекционизам“.
Трамп је почео председниковање трубећи како ће имати сјајне односе са Путиновом Русијом. Путин је, по навици, реаговао опрезно, можда уз наду да ће америчко-руски односи заиста доживети позитивни заокрет након Обаминих мандата, али ипак чувајући адуте испод стола.
Узбуна која је подигнута због оптужби да се Русија петљала у америчке изборе и гурала Трампову кампању ставила је обојицу људи у више него чудновату позицију. Уз познати Путинов став да таквог мешања није било и Трампов захтев за гаранцијама да се Русија неће мешати у америчка унутрашња посла, њих су двојица свакако били срећни што заобилазе непријатну тему у ширем луку. Уместо тога, лагодније им је да гледају унапред, причају о Сирији (иако ће неслагања око Асадове судбине приредити још главобоља), борби против тероризма, чак и да се сложе да се не слажу око ситуације у Украјини.
Хајп који је претходио сусрету и очекивања медија отишли су у празно. Колико год да то тишти оне који су прижељкивали боксерски фајт: зближавање Трампа и Путина – па макар и површно – могло би да буде освежавајући развој који, као и увек са овом двојицом, треба узети уз мрву соли.
Дојче веле