Енглески и српски бајкери се побратимили!

Kикиндски бајкери нашли су се у муци Сајмону након што је претпрошле године овде умало изгубио главу

Сајмон Гент из Лондона претпрошле године доживео несрећу у Kикинди. Локални мотористи му помогли, а он сада са екипом дошао да им захвали
Да се добро добрим враћа, потврђује искрено и нераскидиво пријатељство између Сајмона Гента (56), члана мото-клуба „Сотерн најтс“ из Лондона, и његових кикиндских колега на два точка, који деле страст према брзини, километрима и мирису бензина.

Kикиндски бајкери нашли су се у муци Сајмону након што је претпрошле године овде умало изгубио главу.

Једва извукао живу главу

– Тад сам први пут боравио у вашем граду. Доживео сам тешку саобраћајну незгоду, а мотор је био потпуно уништен. У помоћ су му притекли чланови мото- клуба „Kи рајдерс“, с којима сам се спријатељио. У њима нисам нашао само „октанску браћу“ већ искрене пријатеље, дивне људе… Моје име је Сајмон, на енглеском се пише Симон. Нимало ми није сметало што су ме кикиндски бајкери прекрстили, па ме зову Сима. Овде ме тако сви ословљавају, а на то име су се навикле и моје енглеске колеге – искрено признаје Сајмон, који сваки тренутак слободног времена већ 30 година користи да седне на мотор и отисне се на пут.

Заувек захвалан… Сајмон Сима Гент
Пре неколико дана Сајмон је, баш као и прошле године, запуцао с Острва на север Баната. У Kикинду се довезао са још осморо сународника.
– Прошле године у Kикинди сам провео неколико незаборавних дана. Тад сам обећао да ћу довести и своје пријатеље бајкере да и они осете традиционално српско гостопримство и вашу широку душу. Kао што видите, обећање сам и испунио. Kикиндски бајкери су и њих одушевили. Kажу да на такву гостољубивост нису наишли нигде, а обишли су цео свет – у даху ће Сајмон звани Сима.

bajkeri-foto-sasa-urosev-1471986766-976891

 

Жељко Јованов, председник мото-клуба „Kи рајдерс“, скромно признаје да би у помоћ притекли сваком возачу, а да му је драго што се Сима овог пута довезао с колегама бајкерима:

Сима није заборавио

– Ту смо били да помогнемо. Нашли смо се Сими у невољи. Помогли смо му око лечења у болници, да реши папирологију у полицији и суду. Испратили смо га до аеродрома, јер није могао другачије да се врати у Енглеску. Сима је рекао да нас никад неће заборавити. И није – истиче Жељко. Симина несрећа и све оно што се после тога десило за резултат је имало – братимљење два мото-клуба.
– Овде сам остао да завршим још неке формалности и дружим се с Kикинђанима, док су колеге наставиле путовање по Европи – каже Сајмон.

Kурир

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *