ЕУ НИКАД ОШТРИЈА ПРЕМА СРБИЈИ

Иако је власт у Србији покушала да предстви да је сет правосудних, тзв. Мрдићевих закона – главни камен спотицања у исплати 1,6 милијарде евра нашој земљи из Плана раста, излагање европске комесарке за проширење, Марте Кос, показује да није тако. Обраћајући се члановима Спољнополитичког одбора Европског парламента, Кос је као проблеме у Србији апострофирала и удар на слободу медија, али и осигуравање фер и поштених избора.

Европска комесарка за проширење, Марта Кос, у понедељак је одговарала на питања чланова Спољнополитичког одбора Европског парлмента (АФЕТ), а већи део излагања био је посвећен Србији.

Још увек је неизвесно да ли ће нашој земљи бити исплаћено готово 1,6 милијарди евра из Плана раста. У свом излагању Марта Кос означила је три кључна питања на којој власти у Србији треба да пораде, а то су независно правосуђе, фер и поштени избори и независни медији.

„Мрдићеви закони“ и удар на правосуђе

Једно од кључних питања за Европску унију које је праћено с посебном пажњом било је усвајање тзв. „Мрдићевих закона“ у јануару ове године у Скупштини Србије. Усвајање закона изазвало је жестоке критике стручне јавности, али и Европске комисије која се огласила у дану доношења закона, наводећи да они представљају озбиљан корак уназад на путу Србије ка чланству у ЕУ, уз позив власти да хитно преиспитају усвојене измене.

Управо због тога је предлог закона завршио у рукама експертског тима Венецијанске комисије, која врши његову процену.

Обраћајући се члановима спољнополитичког одбора ЕП, Марта Кос је у понедељак навела да анализира да ли Србија и даље испуњава услове за исплате новца из Плана раста и да користи различите инструменте, али да ће сачекати да види како ће власти у Београду реаговати на извештај Венецијанске комисије о недавним изменама пет правосудних закона, усвојеним на предлог посланика Српске напредне странке Угљеше Мрдића.

„Очекујемо да Србија испуни 100 одсто онога што ће Венецијанска комисија рећи“, рекла је Кос.

На седници, на којој извештава АФЕТ о стању процеса проширења ЕУ и изгледима за наредних шест месеци, Кос је рекла да је ЕУ у контакту са властима Србије, које су обећале да ће учинити оно што се од њих очекује.

„Ја им верујем, али желим то да видим. Мој тим и ја треба да видимо да су поништили измене правосудних закона…“, навела је, између осталог Кос.

Иначе, у истом дану, председница Народне Скупштине Ана Брнабић представила је на конференцији за медије два документа која су јој пристигла – нацрт мишљења експертског тима Венецијанске комисије по питању Мрдићевих закона и мишљења о измени изборних закона.

Први документ је нацрт мишљења експертског тима Венецијанске комисије, додавши да се у наредним данима може очекивати и финална верзија.

Брнабић је поручила да је мишљење експертског тима позитивно, да је, према њеним речима, „све фер“ када су у питању такозвани Мрдићеви закони. Како је навела, венецијанска комисија је поздравила напоре власти да растерети Тужилаштво за организовани криминал, додајући да одређене замерке и даље постоје.

Треба подсетити да је стручна јавност раније упозорила да закони које је Мрдић предложио, а Вучић потписао – потпуно мењају надлежности и структуру тужилаштва у Србији, њихова овлашћења, али и паралишу рад Јавног тужлаштва за организовани криминал (ЈТОК).

Управо Тужилаштво за организовани криминал води најосетљивије случајеве у којима се процеси воде против виоских функционера Српске напредне странке. У сучају „Генералштаб“ суди се министру културе Николи Селаковићу, а у аферу је уплетен и министар финансија Синиша Мали. Када је реч о случају „Надстрешница“, ту се поступак због сумње на финансијске малверзације води против некадашњих министара Горана Весића и Томислава Момировића.

Адвокат Божо Прелевић каже за Нову да ће власт укинути Мрдићеве законе, јер, како наводи, воли паре.

„Они ће испод сваког прозора са ког неко баца паре, да свирају ‘циганску песму’. Свираће све што наручилац тражи – од предаје Косова, од издаје земље, од доношења закона, од укидања закона…“, каже Прелевић.

Саговорник Нове додаје и да се, када је реч у могућем укидању Мрдићевих закона, у пракси ништа неће променити.

„Суштина тих закона није била само законско решење, они су тим моделом хтели да избегну хапшење чланова СНС, оно што је Мрдић рекао. Овде се поставља питање шта ће се десити са људима према којима су Мрдићеви закони примењивани. Мислим да ће власт урадити све што може да одлуке које су донете под тим законима – опстану“, каже Прелевић.

Подвлачи да је основни мотив опстајање на власти, јер оно доноси новац.

„Њима је потпуно свеједно да ли Мрдићеви закони важе или не, они никада нису ни требало да побољшају правосудни систем, него да омогуће некажњивост или смену тужилаца, да донесу личну корист члановима СНС. Само то је разлог зашто су закони донети“, каже саговорник Нове који верује да ће поново доћи ситуација када ће власт „певати испод прозора ЕК да баци неке парице“.

Оцењује да власт нема принципе, правни став, као и да се понаша меркантилно у односу на оно шта добије, а не шта је добро за Србију.

Медијске (не)слободе

У свом овонедељном излагању, европска комесарка за проширење, Марта Кос осврнула се и на стање медија у Србији, које је у више извештаја међународних организација оцењено као алармантно.

Кос је изразила наду да ће ЕУ моћи више да помогне независним медијима у Србији.

„Лекција коју смо научили прошле године на парламентарним изборима у Молдавији је да су независни медији питање националне безбедности и функционисања демократије“, навела је Кос.

Додала је и да очекује да Србија осигура слободу изражавања и слободу медија.

Она је казала и да је Србија, кад је реч о спровођењу реформи на европском путу, на зачељу на Западном Балкану, са стопом успешности од 30 одсто

Треба подсетити да је према наводима Биродија, председник Србије, Александар Вучић, током 2025. године у централним информативним емисијама поменут 12.888 пута, док је председник Владе, Ђуро Мацут, поменут мање од 600 пута, што указује да је председник Републике преузео надлежности премијера и министара.

Осим тога, медији који отворено критикују власт више од деценије налазе се под режимским ударом корз манипулације, слабљење, таргатирање…

Маркетиншки стручњак Игор Авжнер каже за Нову да ће власт наставити даље урушавање слободе медија.

„Сва ова дешавања око бивше Унитед медије, то је руковођено ониме који је највише заинтересован, а то је Александар Вучић. Он покушава да нађе логичке начине да ову ствар пребаци на своју воденицу, односно да се од БЦ Партнерса откупи компанија и променом власништва да он буде потпуно сигуран да ће бити промењена и уређивачка политика уз изговор да је то у домену новог власника. Они не схватају једну ствар – нису Нова, Н1, Данас и Радар неки јелен у шуми коме је довољно одрубити главу у окачити га као трофеј на зиду. Сви ти брендови су грађени од људи који су то радили и апосолутно не могу ништа да ураде што се тога тиче“, сматра Авжнер.

Саговорник Нове оцењује да власт неће испутнити услове које ЕУ релано тражи, тако да раде у корист сопствене и штете грађана Србије.

Избори…

Излагање Марте Кос пред члановима Спољнополитичког одбора Европског парлмента није могло да прође без помињања избора у Србији, који су домаће и међународне органиције у више протеклих година апострофирали као највећи камен спотицања актуелне власти.

Марта Кос је у понедељак изјавила да осигуравање слободних и поштених избора значи да ЕУ очекује да Србија примени све препоруке Канцеларије ОЕБС за демократске институције и људска права (ОДИХР) повезане са изборима.

Европска комесарка за проширење је рекла и да је ЕУ забринута због извештаја са недавних локалних избора у Србији, јер је пријављен велики број неправилности и инцидената. Додала је да су са забринутошћу примили к знању и наводе о насиљу над независним посматрачима избора.

„Ја им верујем, али желим то да видим. Мој тим и ја треба да видимо да су поништили измене правосудних закона и да ће осигурати слободне и поштене изборе. Ово је веома важно, јер ће Србија ове године вероватно имати парламентарне, а следеће године председничке изборе“, казала је Кос.

Треба подсетити и да је мисија ЦРТА мартовски излазак на биралишта у 10 општина и градова у Србији, оценила тако да се то тешко могло назвати изборима. Сведочили смо бројним неправилностима и стравичном насиљу над грађанима и новинарима.Слични су били и изборни процеси у протеклих неколико година.

Осврћући се на захтев ЕУ за слободне изборе, маркетиншки стручњак Игор Авжнер каже за Нову да су избори у директној вези са медијима.

„Они су покушали да направе циркус са РЕМ-ом који им није пошао за руком, пошто су неки часни људи целу ту шараду напустили. Колико сам успео да видим, није се одмакло ни са сређивањем бирачког списка. Они могу генерално да усвајају било какве законе, међутим пуна и једнака примена тих закона не постоји, нити су они спремни на тако нешто“, каже Аавжнер.

Саговорник Нове предложио је Европској комисији да део новца из Плана раста буде преусмерен за плаћање великог број страних посматрача који ће гарантовати да су избори у Србији заиста демократски процес.

Нова.рс