Ове бабушке свирају се без физичког контакта – покрете руку региструју два електрична кола унутар лутке, која одређују висину и снагу тона
Током двадесетих година прошлог века, совјетски физичар Лав Сергејевич Термену, односно Леон Теремину како су га звали у западној Европи, изумео је један од првих електронских музичких инструмената, назван по њему Теремин.
Осим по карактеристичној боји тона, јединствен је и по томе што се свира без физичког контакта. Састоји се из кутије у којој се налази електрично коло и на којој се бочно најчешће налазе две антене. Једна је постављена хоризонтално, а друга вертикално.
Док свира, извођач помера руке у близини две антене. Удаљеност руке од вертикалне антене одређује висину (фреквенцију), а од хоризонталне јачину (амплитуду) тона. Постоје и поједностављене верзије теремина са сталном јачином тона, а променљивом висином.
Многи никада нису чули за овај необични инструмент, што и не чуди с обзиром да је његова популарност давно опала. Ипак сви су чули за руску дрвену лутку бабушку? Иако делује да теремин и бабушка немају апсолутно ништа заједничко, осим можда неког дрвеног дела, за јапанца Масамија Такеучија ове две ствари су заправо једна и она се зове „матрјомин“.
Такучи је овладао вештином свирања теремина у Русији, а своја знања донео је у Јапан, где је почео да предаје свирање теремина и изводи са својим ансамблом. Kако би мало освежио своје наступе, Такеучи је одлучио да унесе одређене иновације у теремина, а резултат је био матрјомин.
У овом видеу, 167 матрјоминиста свира Бетовенову „Девету симфонију“, а као да то није довољно необично, у једном тренутку преламају ремек дело класичне музике у блуз стил.
Уживајте: