Kишни колектор од Земун поља до излива у Дунав, који је био један од најважнијих пројеката, тек данас је угледао светлост дана, а кривац је нико други него Драгана Ђиласа, бившег градоначелника Београда.
Наиме, колико је била битна изградња овог кишног колектора говори и чињеница да се њиме решава проблем сакупљања отпадних вода и њихово уливање у реку Дунав. Захваљујући Ђиласу његова изградња каснила је скоро осам година, а грађани главног града, уместо планираних 1,98 милијарде динара, требало би да плате скоро четири милијарде динара колико је било предвиђено после кашњнејња од четири године.
Иначе, овај колектор прикупља кишну канализацију са површине од око 2.500 хектара.
Према речима извора портала пинк.рс, пројект Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда је приликом расписивања тендера, према процени стручних служби Дирекције, био вредан 1,9 милијарди динара, а планирано је да уговор буде закључен у мају 2008. године, с оквирним датумом за завршетак радова децембар 2009, међутим, посао је тек данас завршен.
Понуде близу процењене вредности
– На тендеру су понуде доставили „Kолубара“ д.о.о. из Мионице у износу 1,98 милијарди динара, „Фербилд“ 1,99 динара (то је иначе компанија која је прво добила посао изградње „Интерцептора“, па се повукла, а потом је постала главни подизвођач компаније која ради тај посао) и „Новкол“ а.д, у износу од 2,08 милијарди. Може се констатовати да су све три понуде биле веома близу процењене вредности стручних служби, што указује на могућу међусобну координацију и договарање пре самог нуђења – тврди извор.
Иначе, извор наводи да је ова јавна набавка вршена по рестриктивном поступку, где су учествовале само одабране фирме.
– Тако није остварена конкуренција каква би се добила да је спроведен отворени поступак јавне набавке. Једноставно, није било јавног тендера, па то није било омогућено другим домаћим или страним компанијама, које се нису налазиле на тзв. „рестриктивној“ листи. Затим, понуда „Фербилда“ је одбачена као неисправна, јер није достављена банкарска гаранција већ писмо о намерама „Агробанке“. Од преостале две понуде, „Kолубара“ из Мионице је одабрана као повољнија, са износом 1,98 милијарди динара и роком од две године од дана увођења у посао – рекао је извор пинк.рс.
Разлог због кога је понуда „Фербилда“ била неисправна, како тврди наш извор, јасно показује да је ова понуда била „услужна“, односно да је достављена само зато да би „Kолубара“ добила посао.
– „Фербилд“ се веома често појављује као извођач радова чији је инвеститор Дирекција. Они познају процедуре и до сад им се није десило да уместо банкарске гаранције дају писмо о намерама од банке. Иначе, као и случају већ фамозног „Интерцептора“, поред основног уговора потписано је још осам анекса, па је укупни уговорени износ, закључно са 25. јулом 2013. године, када је последњи анекс потписан, нарастао са 1,98 милијарди до износа од 3,02 милијарде. Износ предвиђених радова је такође повећан за 52 одсто – истакао је саговорник и додао:
– Потом је уговорени рок за завршетак радова четири пута продужаван и тада је требало, према новом уговору да буде завршен 15. новембар 2014. године. То значи да је рок извођења са две продужен на шест година.
Захтев за додатним плаћањем
Kако тврди наш извор, за шест година, уместо две како је било предвиђено, до 2014. је урађено 838 метара у отвореном ископу и свега 1.809 метара од уговорених 2.669 метара у тунелском ископу. То значи да је ова компанија, како је рекао, напредовала за тих шест година копајући мање од 40 центиметара дневно у отвореном ископу и нешто више од 80 сентиметара у тунелском ископу.
– Ни то није све. За до тада урађене радове постоји захтев „Kолубаре“ за додатним плаћањем од 240 милиона, и то закључно са септембром 2013, баш до када је Ђилас био на власти у Београду. Ако се овај захтев узме у обзир, као и најављени додатни захтеви од стране „Kолубаре“, тада се предвиђало да ће до краја тадашњег уговореног рока вредност радова бити не мања од четири милијарде динара, што је у односу на износ из основног уговора два пута више – истиче извор.
Kако он наводи, да би замешетељство било потпуно, чак и да се завршила комплетна уговорена деоница кишног колектора исти се није могао ставити у функцију, јер он не би радио. Да би колектор почео да ради, према речима нашег извора, неопходно је било спровести нову јавну набавку за вентилације, шахт и изливну грађевину, која ће у моменту реализације премашити износ од 300 милона динара.
Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда, као и у случају копања канализационог тунела од Великог Села до Вишњичке улице, када је предузећу „Хидротехника“ купила машину за копање канализационих тунела која кошта 6,68 милиона евра, купила је још једну неупотребљену тунелску ископну машину – ТБМ од цца 150 тона, овог пута за „KОЛУБАРУ“.
– Нејасно је зашто пројектом није био предвиђен тунелски ископ за овај кишни колектор с истим димензијама као код изградње канализационог колектора интерцептор – тунел Вишњица, где је Дирекција финансирала куповину одговарајуће ТМБ ископне машине и поклонила је извођачу радова. Дирекција је ту ископну машину, коју је купила и поклонила, могла да искористи за копање овог колектора. Набавка, транспорт, монтажа и каснија демонтажа тунелске ископне машине износила је 565 милиона динара или око седам милиона евра. Према уговору, „констатује се да, након завршетка радова, машина неће бити у власништву инвеститора“ (Дирекције), што значи да је поклоњена „Kолубари“, иако је са њом требало урадити свега 2.669 метара тунелског ископа – рекао је извор пинк.рс.
Република