Њујоршки Вол стрит журнал је недавно објавио шокантан чланак који открива шта брине Патрика Kалвара, генералног директора француске обавештајне службе. Сукоб је неизбежан, рекао је Kалвар.
Међу седам милиона муслимана у Француској има око 15.000 селафија. „чија радикално-фундаменталистички вераски назори доминирају у великом броју претежно муслиманских стамбених насеља на рубовима градова као што су Париз, Ница или Лион. Њихови проповедници позивају на грађански рат, и сви муслиманима дају задатак да збришу невернике са улица“.
Да, Француска иде ка „неизбежном сукобу“. Терористички масакр 84 жртве у Ници, које је убио возач камиона за време националног празника који слави француске вредности слободе, међународни џихадисти и многи европски муслимани су бучно прославили.
У међувремену, Европа је као одговор само поновила своју плитку реторику. Ако погледамо изјаве француског лидера након напада на Шарли Ебдо, на позориште и ресторане у Паризу или после напада у Ници, видећемо да су увек исти.
Нико се заиста не бори у овом рату. Европа само жели да буде остављена на миру.
Џорџ Буш је постао ратник на пепелу Светског трговинског центра у Њујорку. У тим годинама, Сједињене Државе и њихови европски савезници су доказивали да су „јачи коњ“ у трци. Ал Kаида је почела да губи снагу, а када су исламисти натерани на дефанзиву, имали су мање регрута а број напада на западне градове је био смањен.
После осам година Обаминог и европског повлачења из рата против тероризма, ћини се да је сада Запад слабији коњ у трци,а исламисти онај јачи.
Професор Брус Торнтон са Државног универзитета Kалифорније, је на питање шта Европа треба да уради да би зауставила овај страшан тренд је јасно одговорио: „Не постоји политичка воља за вођење тоталног рата против ИСИС. То би захтевало 100.000 војника и масивна бомбардовања ради уништења што је могуће више џихадиста. Запад би на ратуишту морао да занемари жртве непријатељских цивила, а код куће, бисмо морали бисмо да повећамо депортације и јавно затражимо да се муслиманске заједнице на Западу одрекну џихадизма и шеријатског закона“.
Наравно, Европа и Запад нису усвојиле ни једну од ових важних и јасних мера.
Уместо тога:
-радикални исламисти су се већ увукли у Европске универзитете, џамије и предграђа.
– званични, институционални ислам није био у стању да убеди Европљане да терор „нема никакве везе са исламом“.
-меинстрим медији одбијају да јасно означе непријатеља, и само припрема нове чланке о наредним жртвама џихада.
-Папа Фрања је заузет проповедања благости према свима.
-остатак европских Јевреја бежи за Старог континент.
-европске војске су из дана у дан све мање
Немојте се надати: без велике културне револуције и шока, Европа је изгубила, а исламисти ће победити! И како то иде, Европљани ће све више и више својих слобода и цивилизацију предавати у руке Великог џихада.
Kурир