Европска Унија без иједне антифашистичке чланице!

Kад Велика Британија приведе крају свој излазак из Европске уније, овај ће никад истински заживели а сада одумирући мастодонт (читај: огромна препотопна животиња, сурлаш из породице слонова, са кљовама у горњој и доњој вилици), то америчко недоношче, остати без једине антифашистичке државе у својим редовима.

Све друге чланице, њих, по изласку Британије, 27, или су биле фашистичке (Немачка, Италија, Шпанија, Аустрија, Хрватска, Мађарска, Бугарска, Румунија, Естонија, Летонија, Литванија, као и још неке с квислиншким владама) или су у њима тек спорадично деловали покрети отпора, а савезницима су се (и Црвеној армији и западним савезницима) прикључивали тек у завршним операцијама у другој половини 1944. и током 1945. године (Француска, Пољска, Чешка, Словачка…).

Једина два европска народа, уз мањи део украјинског, који су од почетка рата устали и кренули у отворену и организовану борбу против фашизма – био је руски и српски народ. Они су у тој борби поднели и највеће жртве у односу на број становника.

И можда и због тога њихових држава и нема у Европској унији. Можда их због тога све ове године и терорише Европска унија – Русију санкцијама (због којих више штете има сама ЕУ) и довођењем свог НАТО-а на њене границе, а Србију којекаквим мазохистичким и неурачунљивим захтевима које би требало да испуни на путу ка тој и таквој мастодонтској сада заиста распадајућој олупини од некаквог вештачког савеза, ето, каквих све не држава. Kоје су као испуниле захтеве … какве? када? како?

Могу они у Бриселу да причају шта хоће, а они о томе и не причају, али антифашизам не станује у том истом Бриселу.

Да га бар мало има, онда се дан победе над силама зла у Првом светском рату не би обележавао као некакав дан примирја, него заиста као дан победе. Јер се радило о дану, 11. новембар 1918. године, кад су поражени на челу са Немачком потписали капитулацију.

Да га бар мало има, онда се Дан победе, 9. мај 1945. године, не би преименовао у Дан Европе. Јер тог су дана поражене фашистичке силе на челу, опет, са Немачком.

Све, све, само нек не буде било каквог дана победе, нек не буде поменута било чија капитулација, нек нико не помиње више од 25 милиона жртава у Првом и више од 50 милиона у Другом светском рату!

Европска унија. Боже, шта то беше? питаће једног дана они који је се неће ни сећати.

 

 

Интермагазин

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *