За нешто више од мјесец дана премијер Александар Вучић положиће заклетву и постати предсједник државе. Тиме Србија улази у нову политичку петољетку. Како би она могла изгледати?
Функција премијера неће бити укинута као у Турској, али ће имати исти значај. Министри, напротив, могу бити задовољни – њихов положај политичке служинчади остаће у потпуности исти. Подузеће се и све што је у људској моћи Александра Мартиновића и Маријана Ристичевића, а поготово Маје Гојковић да преноси засједања Скупштине добију ознаку „филма за одрасле“. Не само неупућени странци већ и грађани Србије, живјеће убјеђени да је Вучић лично и формално на челу свих градова, опћина, јавних и тајних служби и подузећа, укључујући клуб и навијаче Црвене звезде. То увјерење чврсто ће подржавати сједнице Главног одбора Српске напредне странке чија се драматургија незустављиво креће ка пракси установљеној на конгресима сјевернокорејске Комунистичке партије.
Сам Вучић на положају шефа државе неће ни мало олабавити свој веберовски режим живота и радне навике. Напротив, више него икад гостоваће у ријалитима, водити интервјуе са самим собом, цитирати „Таблоид“ и помно анализирати друштвене мреже, те на конференцијама за штампу износити само њему познате цифре раста и развоја одушевљавајући се, успут, непознатим терминимима из инвестиционог банкарства. О угледу земље свједочиће ислужени рент а политичари од Шредера до Блера; колико год да су плаћени – мало је. У том контексту, сасвим је реално очекивати да водитељи информативних али и свих осталих емисија започну са „Добро вече, господине предсједниче…“
Заузврат, у огромној већини медија новинари и аналитичари неће имати длаке на језику. Бритко и без пардона черечиће сваког Вучићевог опонента, хватати се за гуше тога да ли је он увијек или стално у праву, откривати завјере и државне ударе… Ово са једне стране. На другој, њихова улога водича кроз паралену ставрност никад неће моћи бити довољно вредновна нити ће постојати адекватна синекура за овај добринос у борби против здравог разума и елемантарног морала.
А што ја имам од свега тога, вјероватно се пита читалац овог коментара.
Има и те како. За почетак може очекивати пад цијена купљених диплома и плагијата свих врста пошто ће понуда надамашити потражњу као резултат великих улагања у образовање. На располагању му је и широк спектар ушћерене водице и народних лијекова што је посљедица истог таквог развоја здравства. Зарађиваће ће мање уз чврсте гаранције да ће све плаћати више. Његов порез и издвајања налазиће се у темељима Београда на води, профитима субвенционираних и фирми кумова и буразера, али ће у надокнаду добијати минималац или чак испод њега. Страначки ангажман и запошљавање вредноваће се више него икад, јер у земљи из тог разлога више неће бити младих и образованих. Наставак системског разарања институција – судова, тужилаштва, полиције и свих осталих – уколониће трошкове правне државе и додатно појефтинити људски живот у Србији…
И да се не набараја даље. Будућност је почела. Како вам се свиђа и што по том питању намјеравате да уратите ?
ВРЕМЕ