Постоје пријатељства која се мере речима. Постоје и она која се мере онда када дођу тешки дани.
Када нема камера, када нема великих конференција, када нема политичких говора и када нико не пита шта ће добити заузврат – тада се најбоље види ко вам је пријатељ.
Србија је кроз своју историју много пута била у ситуацији да јој је помоћ била потребна. Било је ратова, бомбардовања, поплава, пожара, избеглиштва и великих природних катастрофа.
И управо у тим тренуцима Русија је много пута била међу онима који су помоћ слали.
Не говорим овде о политици.
Говорим о људима.
Говорим о спасиоцима који су дошли у Србију када су поплаве носиле куће и животе. Говорим о авионима који су слетали у Ниш. Говорим о чамцима, пумпама, хеликоптерима, спасилачким екипама и тонама хуманитарне помоћи.
И говорим о једној ствари коју Срби, чини ми се, никада не смеју да забораве – помоћ се најбоље памти онда када стигне када је најпотребнија.
ПОПЛАВЕ 2014. – РУСИ СУ СТИГЛИ У НИШ
Када су Србију 2014. године погодиле катастрофалне поплаве, руска помоћ је стигла веома брзо.
Према подацима руског Министарства за ванредне ситуације, након захтева Владе Србије од 15. маја, већ 16. маја руски „Иљушин Ил-76“ слетео је у Ниш са спасилачким тимом. На њему је било 76 спасилаца, као и специјална опрема и чамци.
Српски министар одбране Братислав Гашић тада је рекао да је Русија у року од 24 часа од позива упутила помоћ и да су руски спасиоци, само три сата после слетања у Ниш, кренули да спасавају животно угрожене људе у Обреновцу.
Руски спасиоци евакуисали су више од 2.300 људи, међу њима 604 деце, а пружена је и медицинска помоћ грађанима Србије.
Стигле су и додатне количине опреме, чамаца, пумпи, агрегата и хуманитарне помоћи. Још један руски „Иљушин-76“ донео је помоћ, а српско Министарство одбране је навело да је укупно испоручено 90 тона хуманитарне помоћи у тој донацији.
То није прича са интернета.
То је забележено.
То су чињенице.
И НИСУ САМО ПОПЛАВЕ
Русија је помагала Србији и у другим кризама.
Током НАТО бомбардовања 1999. године, руско Министарство за ванредне ситуације успоставило је у Нишу мобилну болницу која је за два месеца пружила помоћ за више од 3.000 људи.
После мартовског погрома над Србима на Косову и Метохији 2004. године, два руска авиона слетела су у Београд са хуманитарном помоћи за косовско-метохијске Србе. Стигли су шатори, кревети, душеци, пољске кухиње и мобилна болница капацитета до 600 пацијената, а најављене су биле и додатне испоруке хране и медицинске помоћи.
А онда су ту и пожари.
Још 2012. године, када је Србија била захваћена великим пожарима, руски „Иљушин-76“, „Беријев Бе-200“ и хеликоптер „Ка-32“ били су ангажовани у гашењу пожара.
Само до краја августа те године руска авијација је извела 78 летова и избацила више од 2.000 тона воде.
До краја операције руска авијација је извела 190 летова и 512 испуштања, са укупно 4.478 тона воде избачене на пожаришта.
И тада је помоћ ишла даље од Србије – руски хеликоптер „Ка-32“ после ангажовања код нас упућен је и у Босну и Херцеговину да помогне у гашењу пожара.
А ОНДА ЈЕ ДОШАО НОВИ ИЉУШИН
И ево нас сада, 2026. године.
Србија се данима борила са великим пожарима. Посебно тешка ситуација била је у Делиблатској пешчари, на Столовима код Краљева и код Врања.
А онда је 19. августа у Ниш слетео руски „Иљушин Ил-76“.
Не као туриста.
Не као политичка порука.
Него као авион који носи воду и долази да помогне људима.
Руски авион има капацитет од чак 42 тоне воде. Само до 25. августа руски тим је извео 22 налета и избацио 924 тоне воде на пожаришта широм Србије – у Делиблатској пешчари, на Столовима и код Врања.
А шта су рекли људи који су дошли?
Пилот Андреј Видлов је после слетања у Ниш рекао:
„Дошли смо да радимо. Није први пут; овде се осећамо као код куће.“
Мислим да та реченица говори више од стотину политичких говора.
Осећамо се као код куће.
СРПСКИ ЗВАНИЧНИЦИ НИСУ КРИЛИ ЗАХВАЛНОСТ
И није ово само мој утисак.
Ивица Дачић је у Нишу обишао руску посаду и јавно захвалио Русији на помоћи и на слању специјализованог авиона.
А Лука Чаушић, човек који непосредно руководи системом за ванредне ситуације, јасно је рекао да у тренутку када су српски ватрогасци данима радили у изузетно тешким условима, долазак авиона таквог капацитета значајно јача наше способности у борби са пожарима.
То је суштина.
Када вам гори земља, не гледате ко је одакле.
Гледате ко може да помогне.
А ШТА ЈЕ БИЛО СА ЕВРОПОМ?
И овде морамо бити поштени.
Србија је активирала Механизам цивилне заштите Европске уније 21. августа, а потом су у Србију стигла четири „Black Hawk“ хеликоптера из Чешке, Румуније и Словачке, као и румунски и немачки ватрогасци са возилима.
На тој помоћи треба захвалити.
Али чињеница је и да је руски „Иљушин“ у Ниш слетео 19. августа, два дана пре активирања европског механизма, и да је Србија сама саопштила да у оквиру механизма ЕУ у том тренутку није било доступног авиона таквог капацитета.
И ту је разлика коју нико не може да избрише.
Руски авион је имао капацитет од 42 тоне воде.
Четири европска „Black Hawk“ хеликоптера имала су знатно мање капацитете, од 2,6 до 3,5 тона воде по летелици.
Дакле, не морамо да вређамо Европу.
Не морамо ни да измишљамо.
Довољно је да кажемо оно што бројке кажу.
Када је Србији требао авион великог капацитета – Русија га је имала и послала.
И СРБИЈА ЈЕ ПОКАЗАЛА КАКО СЕ ПОМАЖЕ
А сада нешто што посебно треба да нас радује.
Србија није само чекала да неко други помогне.
Када је горела Шпанија, ми смо послали наше људе.
Србија је у јулу ове године послала у Шпанију хеликоптер „Супер Пума“, пет чланова посаде, везисту, као и 37 ватрогасаца и три члана медицинског тима. Помоћ је упућена кроз Механизам цивилне заштите ЕУ.
То је Србија.
Земља која нема највећу армију.
Нема највећу економију.
Нема стотине авиона за ванредне ситуације.
Али када треба спасавати људе – пошаље своје.
И зато Србија треба да памти када други пошаљу своје људе код нас.
НИСУ СВИ ПРИЈАТЕЉИ КАДА СИ У НЕВОЉИ
Ја не кажем да Србија треба да мрзи Европу.
Не кажем да не треба прихватити помоћ из Европе.
Сваком ко помогне када гори српска кућа треба рећи – хвала.
Али исто тако не прихватам да се наша историја брише.
Не прихватам да се правимо да није било оних који су долазили када нам је било најтеже.
Русија је 1999. била једна од држава које су учествовале у политичком процесу који је довео до Резолуције 1244. Та резолуција је донета са 14 гласова „за“ и једним уздржаним, а Русија је била део тог процеса.
Када је 2008. проглашена једнострана независност Косова и Метохије, Русија је у Савету безбедности УН јасно стала уз став Србије и захтевала поштовање Резолуције 1244 и територијалног интегритета Србије.
А 2015. године, када је у Савету безбедности УН био предлог резолуције о Сребреници, Русија је ставила вето и тај предлог није усвојен.
И још једна ствар коју многи млађи Срби данас можда и не знају.
- године, после НАТО бомбардовања, руски падобранци су ушли на аеродром Слатина у Приштини пре доласка главнине КФОР-а. Око 200 руских војника држало је аеродром, што је довело до директног сукоба интереса са НАТО снагама око контроле над аеродромом.
То није романса.
То је историја.
ЗАТО СРБИ ПАМТЕ
Можемо да се свађамо о политици.
Можемо да се не слажемо са Путином.
Можемо да се не слажемо са Вучићем.
Можемо да се не слажемо ни са ким.
Али не треба да се свађамо са чињеницама.
А чињенице кажу да су руски спасиоци били у Србији 1999.
Да су руски авиони доносили помоћ косовско-метохијским Србима 2004.
Да су руски спасиоци и авиони били међу првима после катастрофалних поплава 2014.
Да су руски авиони и хеликоптери гасили пожаре у Србији 2012.
И да је 2026. године поново дошао руски Иљушин Ил-76.
Слетео је у Ниш.
Дошао је да ради.
Дошао је са капацитетом од 42 тоне воде.
И већ после 22 налета, избацио је 924 тоне воде на српска пожаришта.
И зато ја разумем људе који су, када су видели тај авион у Нишу, осетили нешто посебно.
Није то само авион.
За многе Србе то је симбол једне старе мисли:
Када је тешко – знамо ко није заборавио.
И можда је управо зато једна реченица руског пилота толико одјекнула:
„Овде се осећамо као код куће.“
А ако се неко у Србији осећа као код куће онда када нам је најтеже – онда му Србија треба одговорити исто.
Добро нам дошли.
И хвала вам што сте дошли када је горело.
ПАТРИОТ