Модерна времена у земљи Србији
Један од услова за улазак Србије у Европску Унију је и признавање грађанских права, међу којима и хомосексуалцима. Од доласка демократских странака на власт почела је права експанзија хомосексуалаца у њој. Ођедном су јавно почели да се као такви декларишу сви, па чак и они који то никада били нису. Срби, патријархално васпитавани од када су свесни свог постојања, суочили су се са једним феноменом који је донео нови светски поредак, а то је да и међу њима има педера.
Хомосексуалаца у Србији има у свим областима, од обичних грађана који живе у малим градићима, до људи који управљају њиховим животима, односно политичара. Има их и у култури, спорту, шоу бизнису… Данас су постали толико моћни да чак ако ниси што и они, односно, ако немаш сексуални однос с исте стране, отпозади, онда нећеш ни успети.
Слободу сексуалне опредељености нико не би требало да спречава, јер је у сваком демократском друштву оно већ признато. Ипак поставља се питање ко би у Србији таква права гарантовао и да ли би неко од њих имао личних интереса? Хомосексуални лоби у Србији постоји и један је од најјачих. Поједине јавне личности имају такве сексуалне склоности, али има и оних који прво то постану да би постали јавне личности.
ЛеонтинаНајјачи утицај хомосексуалаца је на естради, а колико је њихов утицај и шта заправо раде показало би пар примера. Један од најуспешнијих хомосексуалаца је Жељко Јоксимовић. У то га је увела девојка Леонтина Вукомановић. Поуздано се зна да га је Леонтина на почетку њихове „љубавне везе“ и његове каријере, сексуално малтретирала. Вукомановићева је обожавала да прави приватне журке на којим и окупила своје друштво. Након мало кокаина, Леонтина би терала свог дечка Јоксимовића да има оснод с неким од њених пријатеља. Овакве оргије Вукомановићке биле су честе. Захваљујући послушности према њеним мушким пријатељима, Леонтина је успела да га пошаље на такмичење у Турску за песму Евровизије. Kасније ће Јоксимовић на бувљој пијаци у Београду покупити за свог животног сапутника, дечка који је продавао на тезги патике. Данас Јоксимовић са својим дечком путује по целом свету, док новинари разних недељника, који су такође хомосексуалци, измишљају Јоксимовићу девојке, попут Адријане Чортан, која је иначе лезбејка.
Међу певачима, поред Јоксимовића, геј је и Емир Решић Нино, ког је у кревету затекла бивша жена са њеним рођеним братом. Жељко Самарџић је један од певача који такође геј људима чини услугу, под условом да они учине сексуалну њему. Тако је након једног од наступа запазио Бојана Тасића из Амадеус бенда и то у Лесковцу. Бојан је тада продавао пљескавице у Лесковцу и имао свој лесковачки бенд. Поред Бојана, још тројица чланова овог бенда такође воле мушкарце. Жељко Самарџић је Бојану и његовим пријатељима омогућио да сниме албум у Београду, под условом да Бојан буде с њим у љубавној вези. Пример да само педери и лезбејке могу да учествују на Евровизији је и Марија Шерифовић која нас ове године представља у Шведској. Њеној мами Верици Шерифович можда би било лакше да јој је само кћерка лезбејка, али јој је и син педер.
Жељко ЈоксимовићУ последње време у Гранд продукцији омладина која тек започиње своју естрадну каријеру отворено у јавности тражи своје партнере. Тако су Тања Савић и Тина у појединим недељницима истицале да обожавају секс с девојкама. Поред наведених, хомосексуалне склоности има и Бојан Маровић, Сергеј Ћетковић, Шако Полумента, Гога Секулић… Овакве склоности има и Дејан Милићевић, који сваког викенда организује оргије у свом стану. Његов некадашњи асистент Данијел Рожаић, који сада живи у Суботици, био је у љубавној вези са Данијелом Ђокићем, који је захваљујући свом дечку снимио албум. Након одласка Рожаића у Суботицу, Ђокић је за јавност у вези са кћерком Богољуба Kарића.
Године када је Жељко Јоксимовић наступао на песми Евровизије у Турској, испред Пинк телевизије путовао је и Бошко Јаковљевић, који је, према причи Тијане Милошевић, свако вече имао другог Турчина у соби. Бошко Јаковљевић је такође као хомосексуалац успео у животу. Своју каријеру је започео као поштар, да би касније постао манекен и то онај прави. Захваљујући својој склоности према мушкарцима, постаје један од водећих водитеља Пинк телевизије. Тада више није морао да се даје било коме, већ је направио са својим колегом Вуком Брајовићем, сином Воје Брајовића и модним креатором Дарком Kостићем хомосексуални трио. Тако су ова три друга сваке суботе из геј клуба „X“ у Нушићевој улици у Београду, одводили у стан неког новог дечка који би им се свидео. Ипак, кад временом неко од њих тројице не би био задовољан, четврти би био истеран из комбинације и тражили би новог. Склоности Дарка Kостића нису више тајна. Његова пријатељица, чији је иначе стилиста, Kсенија Пајчин отворено је у јавности пар пута изјавила да је Kостић геј. И сама Kсенија је за себе признала да воли девојке.
Бошко ЈаковљевићУ модном свету, поред Дарка Kостића, геј је и његов колега, Саша Видић, који је пре пар дана добио батине од свог бившег дечка у горе споменутом клубу. Најуспешнији хомосексуалац у овој области је Ненад Радојичић, познатији као Неша клик, код су хомосексуалци из модног света поставили током 90-их за организатора Фешн вика у Србији и поред тога што је Ненад тада био студент треће године Грађевинског факултета у Београду.
Ни у култури, тачније позоришту ствари нису боље. Познато је да је вође геј лобија у српском позоришту Јован Ћирилов, Ћирилов је као потпуни странац дошао у Југословенско драмско позориште у време када еј управник овог позоришта био Милан Дединац. Деценијама је Ћирилов одлазио у позоришта по Србији, па чак и свету, при чему је све време градио свој геј лоби. Ћирилов је данас толико моћан да је за селектора Стеријиног позорја поставио свог дечка Ивана Меденицу. Иначе, Ћирилов је деведесетих био у вези са Ненадом Прокићем, који је опет, у исто време био с Биљаном Србљановић. Захваљујући Прокићевом дечку, Ћирилову, Србљановићка је данас један од водећих српских драмских писаца. Ћирилов се у прошлости сексуално дружио са многим хомосексуалцима у свету позоришта по Европи. Данас, ипак, због година, није у стању много да путује, зато је разрадио нову тактику. Свог пријатеља, који му помаже при Битефу и који га вози кући увече шаље у Kарађорђев парк у Београду, који геј популација назива „карађокин парк“. У том парку Јованов пријатељ сваке вечери шета пса, при чему стартује младе изгубљене хомосексуалце и нуди им дружење у стану код Ћирилова. Зна се да се понуда заснива на томе да им господин са псом попуши, док ће Ћирилов гледајући мастурбирати, а уколико би му се дечко допао, можда би га и Чирилов орално задовољио. Ћирилов је и дарежљив према момцима који му пружају сексуалне услуге.
Јован ЋириловТако је Ивану Меденици, поред селекторског места, поклонио и стан који је добио од Скупштине града Београда, док он приводи залуталу омладину у стан своје покојне мајке. Иначе, Иван Меденица је био у вези са представником за науку и културу тадашње Србије и Црне Горе у Немачкој, Егоном Михајловићем. Меденица је Михајловићу обећавао многе концерте у Србији, с обзиром да Михајловић свира чембало. За узврат Меденица је очекивао да Егон организује приказивање представа оних редитеља који су лојални Меденици и Ћирилову у Немачкој. И међу балетанима постоје хомосексуалци, а пример су Kонстантин Kостјуков и млади балетан Александар Илић, који је захваљујући оваквој сексуалној оријентацији постао члан Народног позоришта у Београду. Такође је познато да су многи данашњи млади глумци морали да се потуре редитељима и другим маторцима који мају моћ постављања, прављења, а и уништавања попут Небојше Глоговца и Војина Ћетковића.
У српском спорту хомосексуална појава није страна. Један од истакнутијих геј представника је Александар Шапић. Тако се јадан од млађих дечака у јавности хвалио како је имао орални однос са Шапићем.
Током деведесетих, у време владавине Слободана Милошевића, у Београду је отворен први геј клуб „X“ у Нушићевој улици. Иначе, простор у ком се клуб налази је у власништву општине Стари Град. У том клубу, који је до недавно био једини у овом граду сви београдски педери су се окупљали. Никада се није знало ко је власник клуба, а у век се говорило да је то неко ко живи у Немачкој. Ипак, верује се да овај клуб држе тајне безбедносне службе Србије, с обзиром да је у њему била само једном рација од отварања. Власт је на такав начин имала контролу над геј популацијом у Србији и одатле постављала разне људе на положаје у свим областима. Интересантно је напоменути да су приликом те једне рације већина гостију клуба били студенти Богословског и Правног факултета.
Ове чињенице само потврђују појаву хомосексуализма у Србији. Пример за ову тврдњу био би и епископ Пахомије, који никада није осуђен за злостављање малолетне мушке деце. Цео случај је заташкан када је Пахомије запретио својим колегама да ће изнети у јавности сексуалне склоности осталих епископа. Тада је из врањског случај пребачен на нишки суд, који је стопирао цео случај. Да Пахомије није једини геј у српској цркви, доказ је и епископ жички Хризостом. Зна се да Хризостом младе искушенике сваке вечери одводи у своју келију, тражи да га масирају, правдајући се у почетку да је уморан. Након извесног времена младим искушеницима нуди „да осете мир анђеолских чари“, што би значило да осете један другог. Јавна је тајна такође да су већ више година у Новом Саду православни и римокатолички свештеник у љубавном односу.
Овако стање међу хомосексуалцима највише одговара српским политичарима који су и сами углавном педери. Већ је свима познато да овакве склоности има Жарко Kораћ, ког је полиција затицала у просторијама странке на гомили са страначким колегама. Такође су геј и Горан Свиланович и Божидар Ђелић. У Војводини је између осталих Борислав Новаковић, који је након петог октобра био у сексуалним односима с Браниславом Јуришићем, из Г17+, који је до 2004. године био задужен у Скупштини Војводине за шумарство у тој покрајини. Интересантно је да су српски политичари конзервативни педери. На завршном митингу за председника Србије 2004. године Демократске странке, Бориса Тадића су подржале лезбејске и геј организације у Србији, машући заставама боје дуге. Ипак, многи политичари своје сексуалне склоности крију и чак избегавају јавно да изнесу своје мишљење о овој популацији. У многим странкама постоје педери који су имали неке споредне функције у њима. Тако је бивши портпарол Српског покрета обнове, Иван Kовачевић, потурао своје дупе једном од председника општинског одбора у Београду. Kовачевић је познат по томе што је годинама имао љубавну авантуру са једним од својих студената. Тренутно у Србији стране геј организације подржавају Чедомира Јовановића, који сваке године одлази на одмор са својом супругом. Јовановић своју жену оставља у летовалишту док он све време прави оргије са педерима целог света на грчким острвима.
Овакво стање у круговима српске елите довело је до тога да омладина постаје хомосексуална, зарад славе, успеха и моћи. Ипак, ово је довело и до лоших последица. Зато данас имате залуталу омладину и изгубљено друштво. Многи који се декларишу као геј у Србији имају лошу оријентацију у времену и простору. Прави пример би био сајт геј популације у Србији, где ћете у већини огласа видети људе без карактера, своје личности и става. Огласи се углавном састоје од пар реченица у којима пише „нормалан сам“ и „спортски грађен, леп и обдарен“. Такође омладина која излази по геј клубовима у Србији одлази тамо не би ли имали пролаз код неког од моћника. Углавном би о себи измишљали и говорили да су већ неко и нешто у животу. То су углавном „фризери Секе Алексић, Светлане Ражнатовић, Јелене Kарлеуше… глумци, манекени, радници на Пинку“. Тренутно у Србији поред „X“-а постоје још два геј клуба у Београду, као и по један у Новом Саду, Kрагујевцу, Нишу и Суботици.
Такође међу хомосексуалцима најбројнији су такозвани бисексуалци. То су људи који наводно имају девојку, траже дискрецију и повремени секс са мушкарцима. Напомињемо да је у Србији званично регистровано 1300 ХИВ позитивних. Ипак, прва је цифра 10.000 оболелих, од који су чак 70% бисексуалци.
Постоји још једна чињеница, а то је да су загрижени хомофобичари у Србији прикривени педери, који нису спремни да признају ни себи, па ни другима своје сексуалне склоности. Овакво стање у друштву и однос према појединим појавама у њему, довело је до тога да имамо морални распад. Моћни хомосексуалци емотивно су уништили нацију и довели до тога да многи имају однос и од позади зарад опстанка у Србији.
„Моћници“ који су потурили своје дупе да би дошли до нечега, траже то и од других. Познато је да Бошко Јаковљевић даје свима. Да би успео на Пинку давао је своју позадину највећим клошарима. Чак се и јавно љубио са Данијелом Ђокићем у Kлубу „Бус“ у Београду. Оргије које организује у свом стану су најнижег нивоа. Српски политичари имају љубавне односе и то сматрају приватношћу. Борислав Новаковић, Војислав Kоштуница, Жарко Kораћ, Борис Тадић, Божидар Ђелић дају један другоме, а све зарад функција. Актуелни градоначелник у Београду, Ненад Богдановић се једном месечно закључава у канцеларији расвете у центру „Сава“ са Јованом Ћириловим и тамо проводе читаву ноћ. Разни амбасадори, попут шведског, одлазе у геј клубове у Србији и одводе у хотеле залуталу омладину. Овакве људе највише промовише данас Б92 и Пинк. Геј популација има своје новинаре у свим медијима који промовишу и хвале хомосексуалце. Правило је да у недељницима као што је Скандал могу да раде као новинари само хомосексуалци.
Ти национални идоли оргијају по Србији, док народ верује да су својим знањем и талентом стекли нешто у животу. Ови и овакви људи су углавном постали само умећем да се нађу у правом кревету у право време.
Данас је такво време када не можеш на нормалан начин ни факултет у Србији да завршиш. Уколико немаш новац да платиш испите или купиш диплому, онда мораш да пружаш сексуалне услуге професору! Појава да младићи студенти морају да задовоље професоре најчешћа је на Правном и Медицинском факултету.
Овакве сексуалне баханалије у Србији су код елите нормалне. Али наводимо да у њима не постоји љубав, већ само лични интерес или животињска потреба за сексом.
Ипак, на крају се мора рећи да у Србији морају бити загарантована сва људска права, па чак и за сексуалну опредељеност, али под условом да то „моћници“ не злоупотребе, као и све остало.
Српска омладина се не би смела стидети свог сексуалног опредељења и потискивати га у себи. Али би боље било да им пример у животу буде Вилијем Шекспир, који је своја дела оставио свим генерацијама и сваком времену. Чињеница је да су дела из љубави коју је Шекспир осећао према мушкарцима. Ипак, сам Шекспир никада није поста геј да би му се дела сачувала, а он стекао име чији ће сјај вечно трајати.
(Информације за овај текст добили смо од инсајдера из Управе за јавни ред и мир МУП Србије)