Бачкоња Филиповић говори о томе како је дошло до поступка, шта јој је суд ставио на терет и како доживљава одлуку да због фотографије детета буде осуђена на затворску казну.
Николина Бачкоња Филиповић тврди да је у Хрватској осуђена на 15 дана затвора након што је на Фејсбуку објавила фотографију седмогодишњег сина са шајкачом и три подигнута прста.
Николина је говорила за Еуронеwс Србија о случају који је изазвао бројне реакције. Прекршајни суд у Шибенику њену објаву оценио је као нарушавање јавног реда и мира, док она тврди да је реч о селективном поступању према Србима и кажњавању истицања српских националних симбола.
Бачкоња Филиповић говори о томе како је дошло до поступка, шта јој је суд ставио на терет и како доживљава одлуку да због фотографије детета буде осуђена на затворску казну.
„Полицајци су га питали где му је четничка капа“
Како каже, све је почело 21. јула, када су јој у родну Стрмицу дошла три полицајца.
„Као и сваке године и ове године сам отишла у свој родни крај, у своју Стрмицу, где су 21. јула дошла три полицајца кући и ухапсила ме. Прво су налетели на мог сина од седам година, који је био сам и без присуства родитеља. Питали су га: ‘Мали, где ти је она четничка капа?'“, каже Бачкоња.
Њен син им је, како каже, одговорио да не зна шта је „четничка капа“, већ да је то српска шајкача.
„Дете је доживело велику трауму и није добро. Дете је одговорило да он не зна шта је четничка капа, да је то српска шајкача, да капа није ту, да му је у Србији. После су дошли до мене, ја сам била на доњем спрату и тако је све кренуло“, прича она.
Бачкоња Филиповић каже да је већ када је изашла пред судију имала осећај да је одлука против ње практично донета.
„Одмах сам знала шта ме чека, будући да знамо и у претходним случајевима шта се дешавало. Судија је била јако лоша према мени. Замолила сам је да ми одреди бар новчану казну због детета. Рекла је да морам 15 дана бити у затвору због свих тих ствари што сам објављивала на Фацебооку. Била сам под великим стресом. Дете ми је остало кући уплакано. Била сам ван себе. У том тренутку сам мислила само на дете“, наводи Бачкоња и додаје да је породицу могла да позове тек после седам дана.
Говорећи о данима које је провела у затвору, Бачкоња Филиповић каже да јој је посебно тешко пало то што дуго није могла да разговара са породицом.
„Тек након седам дана ми је одобрена нека картица преко које сам могла да позовем некога од породице. У ћелији су биле још четири жене са мном, Хрватице, које су заиста биле добре према мени, лепо смо се слагале“, открива она.
Ипак, тврди да је имала непријатна искуства са појединим полицијским службеницима.
„Не могу то да кажем за полицијске службенике. Већина их је била коректна, али је било провокација. Нису ми дозвољавали да се потпишем ћирилицом. Рекли су ми да би било добро да се потпишем на њиховом, да бих тих 15 дана у затвору заправо провела мирно, да ме они, у преводу, не би узнемиравали“, открива Бачкоња Филиповић.
Наводи и да је покушала да контактира амбасаду и затражи посету дипломатских представника.
„Питала сам их да ли могу да обавесте амбасаду и да желим да дођу да ме посете. И они су рекли да може и позвали су ме да то и потпишем. То сам и потписала. Међутим, дани су пролазили, а нико из амбасаде није дошао. Питала сам адвоката, са којим сам после ступила у контакт, зашто нико није дошао да ме посети. Он је проверио и рекао ми је да он нема такву информацију и да амбасада уопште не зна да сам ја ту у затвору у Шибенику. Све је било смишљено да ме још више повреде“, каже она.
Бачкоња Филиповић сматра да ни датум њеног пуштања из затвора није био случајан.
„Дошла сам у суботу, прошла сам све границе најнормалније. Ухапсили су ме 21. јула, у уторак. То је све било смишљено, намерно, да би ме још више повредили, да изађем на дан Томпсоновог концерта у Шибенику и на дан ‘Олује’, када сам отишла као дете са осам година, 4. августа“, наводи она.
По повратку у Србију, каже, потражила је помоћ и подршку: „Прво сам се обратила господину Линти, затим капетану Драгану. Још увек је све у процесу“.
Бачкоња Филиповић каже да очекује реакцију европских институција и заштиту људи који се, како наводи, налазе у сличним ситуацијама: „Не сматрам да сам крива. Ништа лоше нисам урадила. Никога не мрзим“.
Објашњава да је фотографија настала у Србији и објављена на Бадњи дан, као и да није имала намеру да било кога увреди. Додаје да ни данас не може да схвати кроз шта је прошла, кроз, како каже, трауму и пакао. Упркос свему, Бачкоња Филиповић каже да не планира да престане да одлази у Хрватску: „Волим своју Стрмицу и увек ћу да идем“.
(Espreso/Euronews Srbija/D.S.)