Глобално загревање: Да ли нас чека холивудски сценарио?

Наиме, ако глобално загревање настави да се развија својим садашњим темпом, оно би до 2100. године односно у својој 84. дочекало да град у којем је живело, због подизања нивоа мора и океана, буде – потопљен.

Таква упозорења чула су се и на Конференцији о климатским променама у Маракешу, која је у току, а доцент на Физичком факултету доктор Владимир Ђурђевић истиче за Танјуг да је у последњих 11.000 година средња глобална температура на нашој планети износила 14 степени Целзијусових, и да је цела структура какву човечанство познаје изграђена у односу на те климатске услове.

Свака промена у температури, другим речима, изискује обимне и значајне промене у свим сегментима живота на нашој планети.

Најбаналнији пример тога су, каже Ђурђевић, цеви, које су прилагођене да поднесу одређену температуру, а ако се она повећа, “мораћемо да их мењамо”.

Већ неко време је јасно да се човечанство ближи “сценарију из холивудских филмова”, у којима се свет суочава са катастрофом због све лошијих еколошких услова, али чињеница је да је тај сценарио, иако се можда неће одвијати муњевитом брзином као у тим филмовима, тек деценијама далеко од нас.

Како је објаснио Ђурђевић, према појединим извештајима, повећање средње глобалне температуре од два степена се још увек сматра границом сигурног, а њега ћемо по садашњим проценама, достићи за тридесет година.

Али, ако то повећање достигне три или четири степена, што се очекује до краја века, штете од временских екстрема би биле толико велике да да би се економски раст у потпуности зауставио, а људско друштво остало на нивоу стагнације док се не прилагоди на нове климатске услове.

„“Сва истраживања показују да би загревање од три до четири степена био толики напад на људско друштво да начин на који смо научили да живимо и да функционишемо ће сигурно бити промењен и да ће постојати огромни ризици да наше друштво остане у неком капацитету бар до тренукта када се будемо адаптирали на неке нове климатске услове““, истиче Ђурђевић.

Колико је ситуација озбиљна, показује и саопштење за медије Светске метеоролошке организације у којем пише да је ниво угљендиоксида, једног од гасова стаклене баште који доприносе глобалног загревању, у атмосфери достигао ниво од 400 ппм јединица.

Преведено на језик обичних људи, то значи да је човечанство у последњих 150 година својим активностима попут спаљивања фосилних горива, повећало ниво тог гаса у атмосфери за чак 40 одсто у односу на ниво који се тек незнатно мењао у последњих 800.000 година.

Тај ниво се неће мењати у наредних неколико хиљада година, чак и да сутра људски род престане са свим штетним активностима, јер, како је објаснио Ђурђевић, угљен-диоксид је такозвани инертни гас и не постоје процеси у климатском систему који би га ефикасно уклонили из атмосфере.

Последице овог су, навео је, већ видљиве у свакодневном животу. Оне се огледају у све већој појави нових метеоролошких феномена као што су топлотни таласи и олујне непогоде, јаки ветрови, урагани и тропске олује.

„“Те промене толико уочљиве и лако мерљиве да није малтене потребно радити никакву софистицирану анализу неких трендова да бисмо закључили да живимо у другачијој клими него што је то било пре стотинак година“, објашњава он.

Међународна заједница је још почетком деведесетих година схватила опасност коју носе климатске промене и редовно одржавала састанке на којима је преговарала о томе како успорити глобално загревање и спречити његове, по људски род, фаталне последице.

Ипак, сви ови састанци су до прошле године били неуспешни и мало тога се променило.

Прошле године је, на састанку у Паризу, направљен први прави корак напред.

Наиме, међународна заједница је тада донела одлуку да средња глобална темепратура (14 степени Целзијусових) никада не сме прећи ону границу сигурног повећања од два степена.

Овај циљ ће, према Ђурђевићевим речима бити јако тешко остварив, јер је планета Земља већ сада један степен топлија од просека.

„Пластичније речено, можемо да замислимо да нам је неко пре 150 година рекао колико ми можемо да спалимо фосилних горива да би то била концентрација угљен-диоксида који одговарају та два степена. Ми смо отприлике потрошили две трећине те количине свог могућег фосилног горива које нам је дозвољено да спалимо да не бисмо прешли та два степена“, истакао је Ђурђевић.

Иако је међународна заједница, судећи по прошлогодишњем договору, почела озбиљно да схвата ове проблеме, решење које би га у потпуности решило је веома тешко донети јер би оно значило потпуно трансформацију друштва.

Већина земаља би морала напустити своје дугогодишње праксе доласка до енергије и прећи на нове енергетске системе који су базирани на обновљивим изворима енергије.

ТАНЈУГ/РТС