Пуч извршен у један сат по поноћи, био је не само државни удар, већ је као последица пуча Краљевина Југославија уведена у Други светски рат.
У Београду и другим српским градовима а понегде и широм Југославије (Далмација), избиле су масовне уличне демонстрације у знак подршке грађана пучу.
Велики масовни бунт двадесетседмог марта упамћен је по паролама „Боље рат него пакт“ и „Боље роб него гроб“. Британски лидер Черчил изјавио је тада да је „Југославија пронашла своју душу“.
Пучем је, де факто, поништено потписивање протокола о приступању Југославије Тројном пакту (Немачка, Италија и Јапан) од 25. марта.
У име краљевске владе, после мучних преговора, након оцене да је Југославија стратегијски у безизлазном положају, а да се никаква помоћ од савезника не може добити, у Бечу су протокол о приступању Тројном пакту, потписали министар председник Драгиша Цветковић и министар иностраних послова Александар Цинцар-Марковић.
Намесништво, чија је прва личност био кнез Павле Карађорђевић уклоњено је, а малолетни краљ Петар II проглашен је пунолетним. Кнез намесник Павле послат је у прогонство.
Планери и извођачи пуча били су припадници неформалне групе углавном ваздухопловних официра и појединаца из редова јединица гарде.
Централна личност пуча био је ваздухопловни генерал Душан Симовић, потоњи председник владе, али је неподељено мишљење да је иза њега стајао генерал Бора Мирковић а истакнуту улогу је имао и мајор Живан Кнежевић.
Није потпуно расветљено, али је опште прихваћено уверење, међу стручњацима, да је пресудан подстицај државном удару, у тако преломном тренутку, имао утицај иностранства, Лондона, али и Москве. Генерал Мирковић није ни крио контакте и сусрете са Маплбеком, или Кемпеблом.
Генерал Симовић је уз положај начелника Главног генералштаба, преузео и улогу председника владе. Слободан Јовановић, угледни правник, академик, први пут је добио и некакву политичку функцију, изузимајући можда „Српски културни клуб“.
Изгнани кнез Павле, иако потпуни англофил, третиран је од британске, истина ратне владе, изузетно грубо. Прво је био заточен дубоко у унутрашњости Кеније а битно доцније дозвољен му је боравак у Јужној Африци.
Српске опозиционе странке и патриотске групе, као и Српска црква одушевљено су примили вест о државном удару.
Уследио је 6. априла масовни брутални напад Немачке, Италије, Бугарске и Мађарске.
Југославија је раскомадана а нацистички окупатори формирали су усташку тзв. Независну државу Хрватску, као и велику Албанију
Претходних година судови у Србији рехабилитовали су неколицину учесника догађаја од 25. и 27. марта 1941. године, попут Драгише Цветковића, Слободана Јовановића, Живана Кнежевића, као и Кнеза Павла.
Његови посмртни остаци пренети су октобра 2012. у породичну гробницу Карађорђевића у крипти храма Светог Ђорђа на Опленцу. Земни остаци Слободана Јовановића сахрањени су у Алеји заслужних грађана у Београду, децембра 2011. године.
На Опленцу је маја 2013. сахрањен и последњи, несрећни, краљ Југославије Петар II, којег су пучисти 27. марта 1941. прогласили пунолетним, а који је током Априлског рата одведен из своје земље да се у њу врати тек 2013, постхумно.
ТАНЈУГ