Хрватски историчар Иво Голдштајн сматра да злочини почињени у Јасеновцу и они у Блајбургу нису исто и да се те две врсте злочина не могу изједначавати.
„Оно што се у Хрватској назива „Блајбург и Крижни пут“ само је део општејугославенског „обрачуна с народним и класним непријатељем“ који се поткрај и по завршетку рата проводио у целој Југославији, од Македоније до Словеније“, рекао је Голдштајн за „Блиц“ поводом промоције српског издања књиге „Јасеновац“.
У том обрачуну страдали су свугде и они који би на сваком суду били осуђени на најтежу казну као и они који су били невини или барем нису заслужили смрт, а то, додаје, његови противници не желе признати или схватити.
„Али и када узмемо у обзир чак само и оне невине „Блајбург и Крижни пут“ се могу сматрати ратним злочином и злочином против човечности, а Јасеновац је злочин геноцида и злочин против човечности. А те две врсте злочина нису исто и не могу бити исто“, истиче Голдштајн.
Према његовим речима, много се тога у Јасеновцу радило по немачким обрасцима, попут изгладњивања, постојала је разрађена метода – „уништавање изгладњивањем“.
То подразумева, како је објаснио, да се људи терају на рад који захтева 3.000 калорија дневно а даје им се 600 и након неког времена човек нужно умире.
„Али у јасеновачке радне погоне велики део затвореника није ни стигао јер су одмах убијени“, навео је он.
Што се тиче броја жртава у Јасеновцу, око тога, каже, има манипулација и мистифкација, али и сплета околности односно неспособности југословенског социјалистичког режима да се на прави начин суочи с властитом прошлошћу, као и о томе да Јасеновац и данас јесте предмет политиканских препуцавања.
Голдштајнова књига „Јасеновац“ има готово хиљаду страница и 64 поглавља распоређених у десет већих целина. Како објашњава, у њој теку две паралелне приче – прва је хронолошка која приказује 44 месеца постојања јасеновачког логорашког комплекса, а друга проблематска која обрађује специфичне теме.
RTV