ВУЧИЋ је урадио више за сећање на Ђинђића него Живковић, Тадић и Цветковић заједно. Његова влада је прва која званично финансира Фондацију убијеног премијера, а иницијатива да му се подигне споменик на Студентском тргу је цивилизацијски искорак, храбар и одговоран потез. Таквој Србији тежимо, у којој ће постојати заслуге независно од политичког опредељења.
Ово нам говори Горан Весић, менаџер града Београда, док нас у срцу завејане престонице посматра бронзани Борислав Пекић. Баш ту, испред споменика великом писцу и опозиционару, распакујемо Весићев повелики политички багаж. Занима нас, најпре, да ли су тај монумент испред којег стојимо, али и онај будући некадашњем председнику Владе, заправо Весићеви армирани стубови у мосту којим спаја Вучића са грађанском Србијом, или је почео мандат култури сећања, којој Срби нису склони:
– Нема потребе да се прави мост СНС и грађанске Србије, јер је заблуда и опште место да међу напредњацима нема образованих и људи који воде рачуна о култури, науци, друштву, образовању… СНС је странка са највише образованих и квалитетних људи у Србији, али то нису људи који спадају у самопроглашену елиту са друштвених мрежа. И свој посао у СНС доживљавам, између осталог, да покажем да те заблуде нису тачне.
* Замерају вам да сте подизањем споменика Пекићу за циљ имали да Вучић и СНС што више „захвате“ из бирачког тела демократа…
– Ти из ДС који нас нападају не знају шта раде. Споменик смо подигли заједно са Пекићевом породицом, супругом Љиљаном и кћерком Александром. Али, критичарима из опозиције то није довољно. Они мисле да им Пекић припада више него његовој породици. Пекић је био оснивач ДС, али и један од најзначајнијих српских писаца 20. века и припада свима нама.
СНС има право да покрене ту иницијативу, као што је премијер покренуо иницијативу да Стефан Немања, оснивач српске државе, добије споменик. Нико није спречавао Живковића, Цветковића, Тадића да то ураде. И зато нико нема право да нам каже да је политичка калкулација.
* Има ли неке врсте политичке перверзије у томе да странка којој припадате подиже споменик Ђинђићу, имајући у виду говор Николића на испраћају Шешеља у Хаг?
– Споменик Ђинђићу је питање одговорности. Био сам његов сарадник и мислим да имам мало више права од неких других људи да говорим о томе. Колико знам, Николић се за тај говор јавно извинио и рекао да то никада не би рекао да је знао шта ће да се деси. Свако од нас ко се бави политиком урадио је или рекао нешто због чега се после покајао или јавно извинио. Даћу вам један пример колико је Тадићева влада поштовала Ђинђића: донела је одлуку да се аутомобил BMW којим се возио и испред кога је убијен расходује и прода на лицитацији! Аутомобил који је део историје. Вучићев министар културе Братислав Петковић је спасао тај аутомобил и пребацио га у Музеј науке и технике где се данас чува као експонат.
* Слично се догодило и са аутомобилом у којем је убијен краљ Александар…
– Тачно. После ослобођења Београда, нове власти су из Војног музеја узеле аутомобил „делаж Д8“, у којем је убијен краљ Александар, који је тамо од 1938. био музејски експонат, и у њему возили помије кроз град. Кажу да су грађани стајали мирно када би тај аутомобил прошао поред њих и крстили се. Тада је неко схватио да то не треба да се ради. Ко зна каква би судбина задесила Ђинђићев аутомобил да га министар Петковић није спасао.
* Можете ли да упоредите Вучића и Ђинђића, са обојицом сте сарађивали?
– Често се пласира теза да су Вучић и Ђинђић исти, што, наравно, није тачно јер не постоје исти политичари, односно свако има свој посебан стил и печат. Оно по чему су слични je невероватна енергија којом раде свој посао. Слични су и по осећају за промене у свету. Ђинђић је први политичар после Милана Стојадиновића окренуо Србију према Немачкој, као најјачој земљи ЕУ. Вучић је то као политичар такође разумео. Он и Ђинђић су реал-политичари. Сличност је и то што је мало политичара у нашој историји који су говорили Србима да треба да се мењају и нису им повлађивали. Ђинђић је покренуо европски пут Србије, Вучић је земљу приближио ЕУ више него било ко пре њега.
* Ко је тежи за сарадњу?
– Ђинђић, чији сам шеф кабинета био, много је тражио, али Вучић од сарадника тражи још више, захтевнији је и тражи одговорност и прецизност. Ако му кажете да ћете нешто завршити у недељу у 10, очекујте његов позив у 10.05 са питањем да ли је то завршено.
* Ко је лично непосреднији, комуникативнији, по темпераменту?
– О Вучићу постоји представа да много држи до форме. Али, он је врло личан, у смислу да је осетљив на људске проблеме, боли га људска неправда и реагује на такве ствари. Небројено пута се десило да види нешто на телевизији, зове, тражи да се помогне или пита зашто нисмо тај проблем решили. А управо је то најважнији посао политичара – да решава проблеме.
* Смете ли премијеру и страначком шефу да кажете све што мислите?
– Изнесем му све чињенице и предложим решење. Борим се да докажем да је добро то што предлажем. Али, увек ћу спровести његову одлуку, он је не само председник странке већ и политичар који има највећу подршку грађана у новијој историји. Он цени туђе мишљење, тражи га и уме да слуша.
* По чему бисте волели да будете упамћени на крају мандата?
– По томе да је овај град постао хуманији за људе. Да има више пешачких зона, игралишта и паркова, бициклистичких стаза, да фасаде буду сређеније, распали контејнери замењени… Волео бих да људи осећају да смо ми почели поносно да се сећамо своје историје.
* Плашите ли се да не останете упамћени по „инфлацији“ споменика у престоници – од Пекића до Ворхола?
– Није то инфлација споменика него сећање, неговање културе сећања. Знам да се појединци који нису ништа постигли у животу и који живе на друштвеним мрежама подсмевају, али ако не чувамо историју, како мислимо да идемо у будућност? Београд нема ни споменик Александру Карађорђевићу, који је убијен зато што је српски краљ. Морамо, као друштво, да превазиђемо политичке разлике и гледамо како Србији да буде боље.
* Хоће ли уз председничке и евентуалне парламентарне изборе, бити одржано и гласање за власт у Београду?
– Не видим ниједан разлог да се избори у Београду, који редовно падају следеће године, одрже раније. Наша већина функционише стабилно, град се успешно развија и спроводимо политику за коју смо добили поверење грађана.
* Да ли би у случају парламентарних избора, снага Вучића и СНС помогла да освојите више места и у граду?
– Кад год буду избори, иза наших резултата и онога што будемо обећали, стајаће Вучићево име, грађанима Београда ће бити јасно да спроводимо политику коју он персонификује. И највећи пројекат наше власти у Београду директно је везан за њега, а то је „Београд на води“.
* Кад сте последњи пут гледали Звезду на „Маракани“?
– Нисам дуго, сигурно неколико година. Гледам утакмице на телевизији, навијам, али немам времена да идем на стадион.
* КO су ваши пријатељи из ДС, са ким се чујете, дружите?
– Нема их много, јер ДС из ког сам отишао 2004. више није исти. Ђинђићеви сарадници, међу којима сам и ја, доживели су прогон после 2004. године и већина њих није одавно у тој странци. о Нови председник Шутановац јесте, у каквим сте односима с њим? – Нисмо у свађи. Али, нисмо се ни чули годинама.
Данијела МИЛИНКОВИЋ, Вечерње Новости