После хрватских избора може се очекивати смиривање тензија на линији Београд–Загреб. Разлог за то, према мишљењима саговорника „Политике”, јесте завршетак предизборне кампање у којој су поједини политичари покушавали да антисрпском реториком придобију гласаче. Осим тога, иако је ХДЗ виђен за стожера и ове владе, аналитичари очекују да ново руководство те партије предвођено Андријом Пленковићем – вероватно будућим премијером – понуди знатно блажи наступ од десничарског курса претходног страначког лидера Томислава Карамарка.
Ипак, какви ће бити односи Србије и Хрватске зависи и од кадровских решења нове владе у Загребу. Зато универзитетски професор и бивши амбасадор Иво Висковић не жели да се изјашњава о томе док, како каже, не буде јасно ко ће бити на којој позицији у влади односно, конкретно, ко ће бити министар спољних послова. Аналитичар Милан Николић пак не искључује ни могућност да СДП заједно с Мостом и Живим зидом формира владу, али сматра да ће у сваком случају односи Србије и Хрватске бити побољшани због тога што су тамошњи избори завршени. Ипак, како каже, за Србију је боље кад су на власти „потврђени националисти”, мислећи при томе на ХДЗ који је „и ратовао и био екстреман у појединим ситуацијама”, него СДП који „тек треба да се доказује, па онда несретни Зоран Милановић измишља деду усташу”.
„У суштини, обе партије су неквалитетне, с неквалитетним лидерима, али СДП је опасан јер је непромишљен и претерује у свом новом усташоидном облику. У Хрватској постоји јак националистички синдром и партије посежу за тим ресурсом пред изборе будући да онај ко се покаже већим усташом има већи политички успех. После избора ће то мало да се смири и ко год дође на власт опет ће се остварити мало бољи односи Србије и Хрватске, све до следећих избора и тако даље”, закључује Николић.
Александар Попов из Центра за регионализам подсећа да се и приликом прошлих избора у Хрватској типовало да би влада ХДЗ-а могла да се добро разуме са „патриотском коалицијом у Србији”. Међутим, Томислав Карамарко је и пре тога радикализовао ХДЗ и одвео га скроз удесно, уз историјски ревизионизам, величање усташтва и НДХ, па је у тој причи злоупотребљавана и Србија.
„Андрија Пленковић пак делује сасвим другачије и мислим да је успео да увери јавно мњење и бирачко тело, односно бар онај умеренији део којем се није свидела радикализација ХДЗ-а, да је он углађена варијанта с умеренијом реториком. Зато се отворила нада да ће он ту странку вратити у десни центар. Ако се то деси, онда се може очекивати да патриотске коалиције у Србији и Хрватској остваре напредак у сарадњи”, истиче Попов.
Он у том смислу прави разлику између две највеће хрватске партије, јер је ХДЗ схватио да Карамарко води странку у погрешном правцу и на време су га сменили, а СДП то није учинио са својим лидером, иако је Зоран Милановић најпре правио грешке као премијер а потом био арогантан и у кампањи прибегао „простачком речнику” који је и њега и ту партију коштао изборног пораза.
Бивша председница ХДЗ-а и владе Хрватске Јадранка Косор оценила је у изборној ноћи да би и Београд донекле могао да преко Самосталне демократске српске странке утиче на формирање извршне власти у Загребу. Имајући у виду недавни сусрет лидера СДСС-а Милорада Пуповца и Александра Вучића, она је истакла да би Влада Србије могла да утиче на то коју ће листу подржати троје српских посланика. Ипак, Александар Попов је уверен да то неће бити СДП, јер је Милановић у кампањи учинио све да српске посланике удаљи од себе.
„Такође, будући да су српски посланици и раније били у владама ХДЗ-а кад је та странка имала умереније вођство, они имају алиби да опет с њима уђу у коалицију”, наводи Попов.
Ни Иво Висковић не верује да Београд може утицати на формирање владе у Загребу и такође очекује да СДСС буде део владајуће већине, али не и да поставља услове ко ће бити на кључним местима. Осим тога, како додаје Милан Николић, сам број српских посланика је мали, а Београд, иако можда има одређени утицај, тешко може да одлучује уместо Милорада Пуповца који добро познаје тамошњу ситуацију.
Јоксимовић: Нова влада неће одустати од блокаде Србије
Потенцијална хрватска влада са ХДЗ-ом на челу најприхватљивија је опција за Србију јер би могла да утиче на смиривање тензија између Загреба и Београда, оцењује председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић.
Она је у изјави за Танјуг подсетила и да је управо представница ХДЗ-а и председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић потписала са премијером Србије Александром Вучићем Декларацију о односима Србије и Хрватске. „Грабар Китаровић и Пленковић се дуго познају, могу да остваре заједничку сарадњу. Уколико би се у том троуглу нашао и умерени министар спољних послова мислим да би могло доћи до некаквог смиривања тензија, пре свега између Београда и Загреба”, сматра Јоксимовићева.
Она, међутим, не верује да ће нова хрватска влада одустати од блокирања Србије на путу ка чланству у ЕУ, али наглашава да је унија раније у том смислу поручила да билатералне проблеме треба решавати на билатералном нивоу.
Танјуг