ВЕСТ да су хладњачари, на челу са белгијским предузећем “Кропс”, чије је седиште у Пожеги, најавили да ће ове године откупна цена малина бити свега 100 динара, одјекнула је ариљским, ивањичким, пожешким, драгачевским и чачанским крајем попут – бомбе. Произвођачи “црвеног злата”, који ових дана имају пуне руке посла у малињацима због резидбе и везивања, истичу да, уколико та “смешна” цена и остане, воће сигурно неће ни брати, јер би према понуђеној рачуници на крају сезоне били у минусу.
– Сав род који смо имали претходне године продавали смо по цени од 220 до 250 динара, што је европски стандард који мора бити испоштован. Малинари су ове године имали и велике штете од мраза, тако да је свако умањење цене за нас критично. Није нам јасно како је дошло до формирања ове цене, јер се ни предузеће “Кропс” није жалило да има проблем са извозом – рекао је Добривоје Радовић, председник Асоцијације малинара Србије, која окупља 52 удружења.
Чланови Асоцијације, због најављене цене хладњачара, затражили су хитан састанак с представницима локалне власти, ресорним министарством и премијером лично, јер уколико за десетак дана не дође до промене, произвођачи ће широм земље ступити у протесте.
Чачанин Драган Пајић, који је пре четири године запуштено имање у драгачевском селу Вича претворио у малињак, ових дана је започео везивање нових, младих стабљика. Истиче да је чак и за овај посао морао да, поред чланова породице и пријатеља, ангажује раднике, којима плаће дневницу од око 2.000 динара.
– Чуо сам за ту глупост, односно за цену од 100 динара. Мој коментар је да, ако тако и буде, у шта нећу да верујем, јер не бих данас био у малињаку, малине сигурно нећу брати. То се сигурно не би исплатило, јер треба платити бераче, који неће да беру без 2.000-2.500 динара по дану – казао нам је Пајић. – Очекујем да ће се наћи компромис између произвођача и хладњачара и да ће сви бити задовољни. Цена као прошлогодишња је прихватљива и не би требало да буде нижа.
Малинари додају и да до сазревања плода имају велика улагања у хемијске препарате, радну снагу и гориво. Цена од 230 динара је, наводе, минимална цена с којом могу да опстану.
Везивање малина у Ариљу и Ивањици ове године касни, и то због јаких јануарских мразева услед којих је страдало доста стабљика. Стручњаци процењују да се оштећења крећу између 30 и 40 процената.
ОРГАНСКИ ГАЈЕНИ ПЛОДОВИ СКУПЉИ
Према подацима Међународне организације произвођача и прерађивача малине, у Србији је у 2015. произведено 79.000 тона малине на површинама од око 20.000 хектара. У Институту за воћарство кажу да само мали део те производње чини малина гајена по принципима органске пољопривреде. Међутим, последњих година примећује се све веће интересовање произвођача за гајење малине по органском принципу.
Воћари који се баве органском производњом могу да продају своје плодове по знатно вишим ценама од плодова произведених у конвенционалним засадима. За успешно заснивање засада малине намењених органској производњи веома је важно да садни материјал буде произведен према методама органске пољопривреде, односно мора имати сертификат, а те саднице се могу набавити управо у Институту.
В. Илић, Вечерње Новости