Kулт Светог Саве у Дубровнику 19. века веома је јак. Уопште, 19. век је век српства Дубровника, каже Ирена Арсић, професорка књижевности на Филозофском факултету у Нишу.
– Kако су наши људи долазили у Дубровник у 19. веку, позвали су 1829. православног попа Ђорђа Николајевића из Срема да буде учитељ њиховој деци и да оснује школу. Од тада па надаље Дубровчани се национално одређују, трагају за српским коренима, омађијани том лепотом и старином – каже Ирена Арсић.
Међу Дубровчанима се, додаје, истиче круг Срба католика, интелектуалаца: Медо Пуцић, Матија Бан, Валтазар Богишић, Никша Гради, дум Иван Стојановић, Антун Фабрис, прва жена издавач Василија Лаиновић и многи други.
– Дубровачки 19. век је преовлађујући српски. Ту има много материјала за изучавање српског интелектуалног покрета, културе и књижевности јер је велики број зборника и стихова забележених на ћирилици. У другој половини 19. века новине излазе на ћирилици и латиници, као и књиге, у школи се уче оба писма. У књизи „Дубровачки Срби католици, истине и заблуде“ Никола Тоља набраја 166 интелектуалаца Срба католика и каже да их међу свештенством има на десетине. Часописи „Срђ“ и „Словинац“ излазе на ћирилици и латиници. Да сада објавите чланке из тога времена, прогласили би вас националистом, јер су оштро писали о хрватству и српству Дубровника. Било је ту полемичног тона али су Хрвати били у мањини. Срби католици су били на власти у општини, владали су Дубровником.
Помиње три српске цркве у Дубровнику. Прво је подигнута Црква Светог Ђорђа 1790. на Посату, једна на Бонинову и Благовештанска у старом градском језгру. Све постоје и данас.
– Kад је Аустроугарска завладала Срби католици су се зарекли да неће да се жене и остављају порода јер не желе да буду робови. Утопили су се у Југославију са којом се и завршава српство Дубровника. Kованицу „Југословен“ саставио је Матија Бан. Kад је Југославија оформљена ови Срби су оптужени за проневеру новца. Суђено им је, проглашени су невиним али је остала љага. Београд није имао времена да се њима бави, гледао је спољне границе.
У Дубровнику су штампани листови „Гуштерица“ и „Глас дубровачки“, и ту написао да се власници листа заклињу да се неће претворити у Хрвате…
Млађи би требало да наставе проучавања. Историчари су се бавили Дубровником до рата деведесетих, а сада је мање интересантан јер има других, „актуелнијих“ прича, наводи Ирена Арсић.
Intermagazin