Мало је породица које су оставиле такав печат на политички и јавни живот у историји Србије као што је то породица Илије Гарашанина, државника, председника Владе, једног од уставобранитеља, творца Начертанија.
Ова угледна фамилија у Србију дошла је из Бјелопавлића крајем 17. века, када се Сава Бошковић, унук бјелопавлићког кнеза Вукашина, доселио у околину Аранђеловца и основао село Гараши. По том селу, у ком се правио ћумур, читава његова породица је добила ново презиме. Тада нису ни слутили да ће ући у српску историју као породица која је стварала пет Србија.
Прво је устаник Милутин Савић Гарашанин, рођен у Гарашима 1762. године, постао оберкнез јасенички и члан државног савета код кнеза Милоша. Био је ожењен Пауном Лома, сестром војводе Арсенија Ломе, са којом је добио три сина – Михајла, Луку и Илију, и две кћерке. Лука је био управник царине, а Михајло државни саветник. Најпознатији од тројице браће, Илија, рођен је 28. јануара 1812. у Гарашима. Био је пуковник, а постао је српски премијер, министар полиције, а 1844. године писац српског националног програма, Начертанија. Породица Гарашанин се почетком 19. века преселила у Гроцку, а потом у Београд, где су имали кућу у Крунској улици и зграде у Кнез Михаиловој.
Данас у Београду живе две његове чукунунуке, Јулија и Софија, и један чукунчукунунук, Милутин, који чувају ово славно презиме.
И мада су Илија и Милутин Гарашанин били премијери, а праунук академик, држава је национализовала њихову имовину. Данас Гарашани у Београду потражују део Митићеве робне куће, два стана на Коларцу и плац на коме је подигнута палата „Прогрес“.
Илија Гарашанин се у јавности најчешће помиње као аутор Начертанија, а мање као председник десете и осамнаесте Владе Србије Милутина Гарашанина многи помињу као творца Напредне странке .
Породица Гарашанин је у време Тита била прогањана, да је било покушаја да им се отме породични стан у центру Београда. Замерају и САНУ да се није коректно односила према заоставштини њеног далеког претка Илије и оца академика Милутина Гарашанина.
Srpska istorija