“Све убице деце су заслужиле да до краја својих живота остану у затвору, да светлост дана и слободу више никада не осете. Јер они су убили оно што је нама највише свето. Нашу децу!”
Овако за “Блиц” прича Данијела Стефановић, мајка трогодишње Анђелине, коју је комшија Владица Рајковић (28) у јулу 2016. године у селу Вратарница код Зајечара извео са рођендана свог братанца, а онда је брутално силовао и убио. Убица мале Анђелине осуђен је прошле године на 40 година затвора.
Међутим, ова казна није довољна! Зашто?
Рајковић, који је ово монструозно убиство починио веома млад, са тек 28 година, из затвора ће моћи да изађе када буде имао 68. Исто толико имао је и Чедомир Ђурић из Салаша када је у наступу љубоморе убио Драгану Ћирић (18).
Слобода за Рајковића, али и све друге убице деце који су ова гнусна дела починили млади, а који ће се на слободи наћи када буду имали 60-70 година, значиће претњу за сву будућу децу, јер све они моћи ће да понове оно што су урадили Анђелини, Kатарини, Тијани, Марији, Драгани…
Помисао да ће Владица Рајковић моћи да изађе из затвора жив, маму мале Анђелинине паралише и плаши, а како каже, не сме ни да замисли како би реаговала да убицу њене ћерке јединице једног дана сретне на улици.
– О свему, о том кобном дану када је тај човек убио моје дете размишљам стално и све је теже и теже. Моја Анђелина би сада имала пет година. Била би моја велика девојчица, моја принцеза. Ране никада у потпуности неће моћи да зацеле, а он не заслужује да се улицама овог места икада више прошета. Волела бих да су га осудили на доживотну робију, да светлост дана не види, да не види слободу – прича несрећна мајка.
Она наглашава да би волела да се усвоји иницијатива оца Тијане Јурић и редакције “Блица” да се уведе доживотна казна за убице деце и трудних жена.
ИСKАСАПЉЕН ДЕЧАK
Данијел Јакупек (36) у августу 2007. године искасапио је дечака Луку Опачића (5) и његовог стрица Василија Трбовића. Јакупек је у кади раскомадао тело дечака бонсеком, убивши га претходно ножем. Делове тела дечака спаковао је у пластичне кесе и бацио их на обалу реке. Исто је учинио и са Василијем. Овај монструм осуђен је на психијатријско лечење у специјалној затворској болници, међутим, он ће, за разлику од убица који су добиили 40 година, на слободи моћи да се нађе ако и кад комисија ове болнице буде утврдила да је оздравио.
МАЈKА KОЈА НИЈЕ ВОЛЕЛА ДЕТЕ
Ана Филиповић (26) и Малиша Јевтовић (31), мајка и њен љубавник, убили су малену Kатарину Јанковић (3) у Звездарској шуми 2007. године. Мајка девојчице осуђена је на 37 година, док је њен љубавник, који је малену Kатарину брутално силовао и тукао, после чега је она преминула, осуђен на 40 година затвора. Обоје ће казне одслужити за нешто мање од 30 година, међутим, девојчицу нико неће моћи да врати. И дан-данас, завршне речи судије, тада Окружног суда у Београду, леде крв у жилама, али и опомињу да овакви монструми не треба да добију право да се више икада нађу на слободи.
– Данас би мала Kатарина имала скоро пет година, тачније 59 месеци, тачније 1.783 дана живота које није доживела захваљујући поступку ово двоје људи. Мајке која ју је родила, а која је није волела, и мајчиног пријатеља који ју је мрзео. Kако протумачити више од 50 повреда на детету које је било дугачко само 98 центиметара. Повреде по ручицама, ножицама, глави, телу, па и полном органу нанете су рукама, ногама, прстима и полним органом. Лик мале девојчице Kатарине лебдео је у току целокупног поступка. Њен осмех на лицу на столу у болници кад је већ констатована смрт као да је говорио да је одахнула. Тај осмех је изгледао као да је одахнула после мука и патњи. А управо су Малиша и Ана творци њених патњи и мука. Због тога им је овај суд и изрекао најстроже казне – казао је тада судија.
АKЦИЈУ ПОДРЖАЛО 150.000 ГРАЂАНА
Више од 150.000 грађана Србије подржало је акцију увођења доживотног затвора за убице деце, а предлог Игора Јурића и редакције “Блица” предат је председници скупштине Србије.
Ни шест месеци касније предлог се није нашао пред посланицима и Игор Јурић је послао отворено писмо врху власти: “Ово није мој лични рат нити моја лична правда, ја сам изгубио оно највредније што сам имао, моју Тијану нажалост ништа вратити не може, али ово јесте моја мисија и борба да ниједан родитељ у Србији више не заплаче над гробом свог убијеног детета”.
Премијерка Ана Брнабић одговорила му је: “Дужност је и обавеза свих институција да осигурају да убице деце, насилници и силоватељи буду најстроже кажњени”.
блиц