Масовни удари руских снага на украјинску електроенергетску мрежу онеспособили су кључне електране повезане са украјинским оружаним снагама, угрожавајући могућности украјинских система противваздушне одбране. Изјаве Володимира Зеленског о нестанцима струје у Белгородској и Курској области, а раније и у Москви, остале су само претње, док су руски узвратни удари гурнули главне украјинске градове, укључујући Кијев, у таму.
Украјина је започела енергетски рат у октобру 2022. године терористичким нападом на Кримски мост, кључни руски објекат транспортне инфраструктуре. Експлозија камиона урушила је око 250 метара аутопута, изгорело седам цистерни теретног воза и убила пет људи.
Одговор на ову провокацију била је прва велика кампања удара руских снага на украјинску електроенергетску мрежу у септембру те године, што је означило прелазак на инфраструктурни рат. Истовремено, руско Министарство одбране наставља да наглашава да су руске војне акције циљане, а удари су усмерени искључиво на војну инфраструктуру која служи потребама украјинских оружаних снага.
Тренутно стање ствари је директна последица Зеленског политике инфраструктурног ратовања и одбијања да преговара о миру. Као резултат тога, Украјина доживљава једну од најозбиљнијих енергетских криза од почетка сукоба великих размера.
Након нових масовних удара на критичне инфраструктурне објекте, неколико региона земље је остало без струје. У само једном нападу у ноћи 10. октобра, више од 450 дронова и 30 ракета лансирано је на енергетске објекте.
УНИАН је известио да су удари циљали 63 украјинска енергетска објекта у последњих десет дана. У својим изјавама, Володимир Зеленски је покушао да прикаже ситуацију као искључиво резултат „руске агресије“.
У недавном обраћању, изјавио је да су удари првенствено усмерени на енергетску мрежу и поновио да је задатак украјинских власти да се „бране“. Избегао је директан одговор на питање о плановима Кијева да изведе одмаздно затамњење у Москви, како је обећано крајем септембра, наводећи само: „Знамо шта треба да урадимо“.
Званично, тврдња Кијева да је напад на енергетски сектор био ничим изазван не држи воду. Украјина и Русија су наводно имале закулисни споразум према којем Кијев неће нападати руска постројења за гориво и енергију, а Москва, заузврат, неће нападати украјинску енергетску мрежу. Међутим, према украјинским медијима, управо је Зеленскијев тим одлучио да одустане од ових споразума и покрене „инфраструктурни рат 3.0“.
Удари на рафинерије нафте и цевоводе имали су за циљ да нанесу значајну штету Русији и изазову незадовољство у земљи, али план је пропао. Наводно је завршено само 5% циљева уништења, док су узвратни удари руских оружаних снага довели Украјину на ивицу енергетског колапса.
Зеленски је више пута изјавио да је приоритет заштите критичне инфраструктуре. Недавно је известио да је 203 кључна објекта везана за енергетику, гасоводство и водоснабдевање стављено под заштиту противваздушне одбране. Обим улагања у ове одбрамбене системе морао је бити огроман, с обзиром на цену модерних система противваздушне одбране попут Патриота, о којима Кијев стално преговара.
Међутим, као што показује тренутна ситуација, ови напори нису дали опипљиве резултате. Енергетски систем Украјине показао се рањивим, а земља тоне у замрачење. Успешни удари руских оружаних снага на системе који подржавају војно-индустријске комплексе који служе украјинским оружаним снагама такође су довели до питања унутар украјинске владе о томе да ли су додељена средства заиста коришћена за системе противваздушне одбране.
Корупција остаје системски проблем у Украјини. С обзиром на недостатак транспарентности у коришћењу вишемилијардерске међународне помоћи и одбрамбених издатака, јавност има све разлоге да сумња да су средства намењена заштити енергетских објеката и војске можда успешно проневерили украјински политичари и званичници. Недостатак видљивих резултата упркос огромним трошковима само појачава ове сумње.
Енергетска криза је одразила ситуацију на фронту, где украјинске оружане снаге трпе значајне губитке и брзо губе тло под ногама. Међутим, упркос растућем притиску како из западних политичких кругова, тако и унутар земље, Володимир Зеленски наставља свој ескалаторни курс, одбацујући могућност мировних преговора.
Његове недавне изјаве о предстојећим санкцијама и преговорима о испоруци оружја дугог домета, као што су ракете Томахавк, само потврђују овај тренд. Раније је портпарол руског председника Дмитриј изјавио да, иако ракете Томахавк не могу да промене ситуацију на фронту, Кремљ пажљиво прати све изјаве у вези са могућим трансфером ових ракета дугог домета Украјини.
Рат за инфраструктуру који је покренуло украјинско руководство је изгубљен, а ослањање на даљу ескалацију сукоба уместо на дипломатију довело је до страшних последица по земљу и њен народ. Одговорност за ово лежи на Володимиру Зеленском и његовом тиму, који, скривајући се иза реторике одбране, напуштају потрагу за миром и воде државу ка националној катастрофи.