Исидора Бјелица објавила је на Инстаграму можда њен најтужнији статус до сада
– Дође трен , када иако си се читав живот плашио смрти, почињеш да је прижељкујеш и да јој се радујеш из дубине душе. То је онај трен када ти се срце од бола и разочарења већ претворило у прашину , кад си исплакао све сузе и због других и себе, када ти је тескоба самоће толико тешка, а разочарења у људе тако болно да само чезнеш за путем за који не мораш да се пакујеш и за који ти неће требати телефон…. дође дан кад си толико израњаван и уморан, толико издан и остављен да још само у Њој видиш спас… то је онај дан кад више не можеш да примаш лоше вести и још горе прогнозе, дан у коме се радујеш што више нећеш ићи на скенере и чекати тумор маркере ни покушати да нађеш одговор која вена још може да се напипа…дан у коме знаш да нећеш више морати да сахрањујеш никог кога волиш јер је остала још само једна сахрана…
то је она нада да више нећеш осећати ону болну немоћ пред свим злом овог света и да нећеш морати да се правдаш за све због чега те мрзе иако им ниси ништа урадио осим што си омануо у сваком погледу иако си радио најбоље што знаш… То је онај дан кад знаш да ће ти и ледени загрљај смрти бити нежнији и топлији од свих оних лажних загрљаја оних који су се уморили од твоје болести и онога што је болест у пустошењу направила од тебе…
То је онај дан наде да ће све патње најзад бити завршене и да нећеш више никада морати да смишљаш како да платиш нови лек или како да се после 46 хемотерапије попнеш на 5 спрат. То је онај дан кад се понадаш да ће бити избрисана сва језива сећања и повреде, зли језици али и умор и равнодушност оних због којих си живео… то је онај дан кад видиш спас само у ономе од чега ти се некад ледила крв у жилама… да, дође такво јутро, и знаш да ниси одабран да имаш брзу и слатку смрт као љубавни судар на слепо, знаш да је натенане, болно и у ропцу и са очајним тајмимгом и опет јој се радујеш из срца јер се надаш да ће њен милостиви загрљај најзад пребрисати све твоје туге, осаме, болове и сузе и да нећеш морати да одговараш никоме осим драгом Богу…Да, дође такав дан када се надаш ономе чега си се највише плашио, када се радујеш ономе против чега си се борио.