Причу о ‘Олуји’ сви знамо, чули смо је милион пута, а неки од нас су је и проживели. Стицајем околности, моје невреме је почело још 1991. и одласком из Задра. Био сам, како кажу, најбољи ученик у историји школе Маршал Тито. Већ у 5. основне су се наставници свађали на чије ћу секције да идем. Мени су најдраже биле техничка, математичка и хрватско-српска литерарна секција…“, пише у тексту на платформи „Мој Недељник“ аутор Немања Kошевић.
Наставак његове животне приче, како наводи, не одскаче од шаблона жртава прогона у „Олуји“. Утапа се у причу стотина хиљада људи, одлази из Задра у мају ’91, иако је његов отац потписао ‘Изјаву о лојалности Хрватској држави’.
„Нико до сада није поставио питање о тим глупостима и тражењу потврде о лојалности грађана своје државе“, наводи аутор. Један разред је школе је завршио у Србији. Даље иде повратак у Бенковац, гимназија, и онда долази август 1995. године.
„Три дана брисаног простора, и на крају матица Србија. Након оволико година ‘привременог рада’ у иностранству званом Србија, стекао сам породицу, завршио грађевину, добио децу, направио кућу, створио успешну каријеру у струци. Све ове године сам у контакту са својим рођацима, пријатељима из некадашње РСK. Сви смо , мање више, успели у истом нивоу. Осим оних пар стотина несретника из барака по Панчеву и Борчи, остали смо сви лепо и нормално ситуирани, са фамилијама, друштвом, пословима (Петар Матић МПЦ, Бетон плус, Елитацооп и стотине других успешних привредника, чије историје почињу 1991. године).
Не могу да занемарим питање: шта би било да се није десила 1991-1995? Не верујем да би било ко од нас постигао оволико. Нећу да улазим у празнину срца и хроничну носталгију за крајем, говорим о ‘даилy бреад’, о будућности моје деце. Да смо остали доље, неко би можда успио као и овђе, али већина нас би се ослањала на родитељске везе за запослење, остали на родитељским кућама/плацевима и увијек би лежала опасност сукоба са ‘њима’ као Дамоклов мач, чекајући да сеча крене. Kад-тад.
Овако, на сигурном смо. Моја деца се неће освртати иза леђа, макар не по националној основи, тој најглупљој основи која вреди само у примитивном свету племенских група. Моји родитељи су пропатили. Несумњиво. Данас им се враћа мало живота јер живе у својим кућама, опет, са својим унуцима у близини а без потребе да потписују ‘изјаву о лојалности’ држави.
Због свега овога, због ове будућности која нам се десила (ма како рогобатно звучало) могу мирне душе да кажем: Фрањо тханкс. Помогао си нам да успемо, како нас је мука натјерала и како само успјевају људи са великом тугом у срцу и великом, несавладивом жељом, да успију. Ти си добио тло, празно и јалово, ми смо добили Србију, живот и осмех своје деце. Заувек.“
МУСЛИМАН ПЛАТИО ОБНОВУ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРKВЕ СТАРЕ 700 ГОДИНА: Претили му да ће га избацити из Исламске заједнице а ево шта им је ОН ОДГОВОРИО!
ЗБОГ ЊЕГА ТУРЦИ У СРБИЈИ НИСУ ИМАЛИ ШАНСЕ! Хајдук чије је херојство кнез Милош ПАМТИО ДО KРАЈА ЖИВОТА
Господа неће у малине за 600 евра, а кукају да немају пара: Ово је само један у низу огласа на који се нико не јавља
На венчање краља Александра и краљице Марије позван је читав свет, али само ОВА земља НЕ
Волим Србију