Вероватно сте и ви имали прилику да прочитате чувени тестамент Павла Вуисића из 1982. и вероватно сте међу многима који су због тих речи помислили: Какав цар! Међу њима није његова супруга Мирјана, која је 32 године провела са славним глумцем, и која тврди да се тестамент преноси непотпун и да такав шаље погрешну слику о њему.
У тестаменту који се шерује Павле Вуисић, између осталог, износи молбу да му нико не држи говор, „нити једне речи не проговори, јер ћу се у гробу преврнути и не само преврнути, већ и устати из гроба да га ноћу морим и да му, њему и свима, колико их је на свету, је*ем матер“.
Како је његова супруга објаснила за Недељник, једна је реч ту проблематична, која не мења само смисао тестамента, већ и упућује на погрешно тумачење карактера великог глумца.
Та реч је „комунист“, на којег се односи и држање говора и претња, а њеним изостављањем оставља се утисак да је Вуисић на крају живота мрзео све људе. А није.
– Не знам зашто им та верзија више одговора. Не желим у то да се уплићем. Недавно је објављена књига о Павлу у којој стоји та верзија – каже Мирјана Вуисић, која је за Недељник испричала да је велики глумац мрзео комунизам и комунисте, како је једном киднапован и одведен на пријем код Тита, како му је Милован Ђилас прекинуо новинарску каријеру, зашто је избачен са Правног факултета…
Мирјана је приложила и оригиналну верзију тестамента.
Опорука:
Павла Вуисића, рођеног од мајке Радмиле и оца Миша, који дана првог новембра 1982. године, при чистој свести и здравога ума саставља ову поруку. Мирјани, жени ми, све што имам за случај да одапнем, остављам, с тим да разумно распрода или отуђи имовину моју, односно своју, а ако не буде у стању да имовином располаже, да то само суд може урадити. Мирјана, ако после мене остане, има да ме сахрани са свим адетима и честима цркве православне, са шест попова да се пред мојим телом виде и чују.
Сахранити ме има у гробницу нашу, говор посмртни или слично да се чуо није. Овијех шест попова (које за инат хоћу) да све оно што се око гроба ради, раде и шуте. Шуте (ћуте).
Нека у себи пјевају.
Пошто мислим мрети, што бих и онако све ово писао, још да вас замолим да ми никакав комунист ни говора, али нити једне речи не проговори, јербо ћу се у гробу преврнути и не само преврнути, већ и устати из гроба да га ноћу морим и да му, њему и свима, колико их је на свету, јебем матер…
Недељник