„Нажалост, наши наследници нису наставили тамо где смо ми стали, већ су учинили значајне кораке уназад”, каже Јосиповић.
Некадашњи шеф хрватске државе често долази у Србију, у којој је, како каже, увек добро примљен.
Били сте недавно у Београду, како вас дочекују у Србији?
– Веома добро. Људи ми прилазе, разменимо коју реченицу, забележимо фотографију… У Београду се увек добро осећам.
Да ли мислите да би пресуда „херцег-босанској шесторци” могла да изазове нове тужбе и немире на Балкану?
– Сама по себи, та пресуда, а ни друге, није одлучна за могуће погоршање односа у региону. Пуно више ме брине општа клима, која већ дуго није добра. Изразити национализам, проусташке и прочетничке тенденције, раст нетрпељивости, неодговорно надметање тешким речима…
Kако коментаришете пресуду Хашког трибунала у којој стоји да је Фрањо Туђман био творац злочиначког плана за БиХ?
– Пресуда се односи на индивидуалну казнену одговорност појединаца којима се судило. Политички оквир у којем су почињени злочини суд је препознао као онај који је нужно водио до тих злочина за које се судило шесторки. Историчари ће се још дуго бавити оним што се догађало и тиме које су све политике, од Милошевићеве, па надаље, допринеле страдањима.
Да ли мислите да ће после такве пресуде, у којој се Туђман и Хрватска помињу као део злочиначког плана, уследити тужбе Срба и Бошњака за накнаду штете?
– Нисам сигуран да за то у правном свету, међународном и националним правима, постоји одговарајући правни оквир. Уосталом, то се види и на примеру Србије, чије је водство суд у неколико пресуда означио као носилац заједничког злочиначког подухвата, и у Хрватској и у Србији. Сматрам да би било хумано основати међународни фонд који би онима који су највише страдали, не само у ратовима на подручју бивше Југославије него у свим ратовима, дао одређену задовољштину. Али у данашњим односима то је утопија. Иначе, страшно је што се, практично у свим предметима, осуђеници за ратне злочине, чак и за геноцид, у својим срединама третирају као хероји. Говори се о њима и славе се, а жртве злочина готово да нико и не спомиње.
Да ли после пресуда у Хагу и реакција из Србије, Хрватске и БиХ уопште можемо говорити да је Хашки суд допринео помирењу у региону?
– У основи, задатак ниједног суда није примарно помирење или неки други циљ изван утврђивања да ли је неко починио злочин. А примарно у политици, али и у другим друштвеним факторима јесте да пресуде и однос према злочину и жртви користе за помирење. Нажалост, део политике суђења и пресуде користе управо супротно, за продубљивање сукоба и мржње. Врло је важно да се разуме да су пресуде донесене појединцима, никако целим народима и државама.
Kако коментаришете односе Србије и Хрватске данас?
– Односи су знатно лошији него пре три-четири године. Најбољи су били у време када смо их градили председник Тадић и ја. Остало је пуно отворених питања, али помаци, посебно у општој клими међу државама и народима, били су позитивни. Нажалост, наши наследници нису наставили тамо где смо ми стали, већ су учинили значајне кораке уназад.
Упоредите ваш однос са Борисом Тадићем док сте били председник са односом данашњих председника Хрватске и Србије?
– Ми смо истински сарађивали, данас се лидери углавном међусобно подбадају.
Да ли се и даље чујете и дружите са Борисом Тадићем?
– Да, свакако! Борис је сјајан човек и политичар. Често се сретнемо и на неким међународним конференцијама и увек имамо шта рећи један другоме.
Да ли мислите да Хрватска треба да блокира Србију на њеном путу ка ЕУ?
– Не. Чак је и Хрватски сабор донео декларацију којом подржава европски пут свих наших суседа. А на Србији је да испуни све услове. Не знам шта ће садашње или неко будуће хрватско водство, али мислим да би требало препознати да је и у нашем интересу да суседи уђу у ЕУ. Улазак свих држава региона у ЕУ силно ће ојачати сигурност и економију свих земаља.
Да ли ће Иво Јосиповић поново у врх хрватске политике, на место премијера или председника?
– Не знам… Рано је. Морам рећи да заиста уживам у „цивилном“ животу. А и питање је колико у промењеним друштвеним околностима, снажном расту десног сентимента, политичар мог профила може остварити успех.
Вучић мора што пре у Загреб
Посета председника Вучића Хрватској одложена је за неко срећније време, да ли мислите да ће то срећније време доћи, и када?
– Морало би доћи. Kада? Не знам. Али није довољно тек да се председници нађу, него да сусрет произведе позитивне ефекте. Желим да то буде што пре.
Неће нам нико мењати улице
Да ли мислите да ће ЕУ захтевати после пресуда из Хага да се скине Фрањо Туђман са имена аеродрома, улица и слично?
– Не верујем да ће се ЕУ или било ко други бавити називима наших улица и градова.