Вук Јеремић, бивши председнички кандидат и некадашњи председник Скупштине Уједињених нација, у интервјуу за Kурир поводом инаугурације шефа државе Александра Вучића каже да је његов чин устоличења непотребна приватна забава, која није пракса у савременом свету, осим у неким земљама Африке и Латинске Америке, и то не на овакав начин.
Јеремић подвлачи да посета појединих државника није признање Вучићу, иако он то жели тако да прикаже.
– Председник Александар Вучић данас ће бити инаугурисан. То је други пут да грађани Србије треба да „прославе“ његово устоличење на месту председника државе?
– Ово је потпуно непотребна и скупа приватна забава, јер се права инаугурација догодила 31. маја. Ова друга, квазиинаугурација је ништа више до давање самом себи на значају и лечење комплекса из радикалске фазе о трошку грађана. То се, једноставно, не практикује у цивилизованом свету.
– Медији тврде да ће долазак страних државника бити признање за нашу земљу.
– Прошлог месеца је Француска изабрала новог председника – он је на дужност ступио седам дана касније, обнављајући симболично вечну ватру испред Тријумфалне капије, након чега је примопредаја дужности извршена у Јелисејској палати. Све је трајало око сат времена, а 48 сати касније Француска је имала и нову владу, која је одмах почела да ради. Слично је скромно и у Русији, па чак и у Америци, где инаугурацији присуствују хиљаде грађана, али се не позивају страни државници. Ово што се код нас дешава изазива реакције од подсмеха до саблажњавања код људи који се разумеју у међународне односе. Традиција да инаугурацијама присуствују и страни државници својствена је углавном државама Латинске Америке и Африке, и то не недељама након што се званична церемонија већ догодила.
Вучић стално говори о листи званица и хвали се тиме.
– Долазе представници земаља које имају значајне билатералне односе са Србијом. Они су и раније долазили овде, и долазиће поново, ко год био на власти. Њихова посета свакако не представља признање њему, како он то жели да прикаже.
– Већ инаугурисани председник Вучић воли да своју другу инаугурацију и долазак страних дипломата у Београд пореди с почастима које је на сахрани добио Јосип Броз 1980. године.
– Поређење с Титовом сахраном је у најмању руку неумесно, као и сва друга поређења с њим која Вучић учестало намеће. Уз све замерке Брозу, он је ипак у развојном смислу земљу водио напред, лавирајући на том путу између Истока и Запада. За разлику од њега, Вучић само балансира спољне утицаје у земљи, дајући шаком и капом уступке странцима. И то обично на штету народа и на штету државних интереса, док Србија остаје да стоји у месту. Грађани немају никакве користи од његовог опсесивног сликања са страним званичницима и његовог снисходљивог опхођења према њима.
Курир