23. маја, “напади под лажном заставом“ су можда још увек били под (благим) знаком питања, упркос многим знацима који су указивали на злогласни образац мрачних и крвавих руку које вуку конце из сенке да би манипулисали умовима јавности и поставили Нови светски поредак.
У међувремену, знак питања “напада под лажном заставом“ је у великој мери нестао. Аналитичар Петер кениг вас пита следеће:
*После 9/11 – у све више случајева – сваки масован догађај на западу, посебно у Европи и САД, као поп концерт америчке певачице Ариане Гранде у Манчестеру 22. маја, био би обезбеђен и супер осигуран. Како је терориста са својом бомбом (испод пазуха или испод појаса?) прошао кроз обезбеђење? Да ли је он можда доведен од стране полиције, или тајних служби, а затим упуцан баш кад су детонирали бомбу? – У сваком случају, он је мртав, а других сведока нема.
*Мистерија је како је “починилац“ идентификован у САД, од стране неименованог извора, када се убилачка експлозија добила у Манчестеру, око 8.000 км преко Атлантика – и када је – најважније – “бомбаш самоубица“ оставио своју, сада “легендарну личну карту,“ иза себе – на месту злочина – не у САД?
Сама чињеница – или наводна чињеница – да је млади мулимански убица оставио своју личну карту иза себе, постала је смешан образац коју ни најжешћи фан проданих медија не може игнорисати. Или може? Како то да мало ко у јавности преиспитује такве глупости?
*Нумерички сигнали, типични за луциферски потпис церемонијалних убистава, 22-22-22. То се догодило 22. маја, наводни убица је имао 22 године, и 22 људи је убијено. Случајност? – Тешко за поверовати. Број 11, или дуплиран више пута, је симболика за мрачне крваве канџе паралелне државе која манипулише марионетама које вуку конце убистава: 11/9/2001 напад на Куле близнакиње у Њујорку; 11/3/2004 убијање на железничкој станици у Мадриду; 11/9/1973 – ЦИА/Пиноче удар у Чилеу; 22/3/2016 убијање на аеродрому у Бриселу; 22/11/1963 – убиство Џона Кенедија у Даласу у Тексасу – и још много више.
*Терористичке вежбе су се одржале у неколико градова у Великој Британији непосредно пре експлозије на концету у Манчестеру 22. маја. Ово је типичан образац виђен непосредно пре других “терористичких“ сцена, на пример, бомбашки напад на Бостонском маратону.
Постоји ли још неко ко сумња у то?
Они који уживају у својој зони удобности, неузнемирени чињеницама, који радије верују лажима а не у истину? – Суочавање са истином често значи суочавање са сопственим животом, а то је за већину људи тешко.
Признање да је ваш живот био фарса, јер сте увек веровали у фарсу и никада нисте тражили истину, иако сте знали, или осећали у позадини вашег ума, да је истина негде тамо, али утешна лаж и превара су лакше за прогутати него тешка и незгодна реалност.
Критичари и стручњаци који верују да су ови “терористички“ напади колатерална штета западних ратова – размислите поново.
ИСИС/Даеш, Ал Каида или како год да се ове исламске терористичке групе називају, оне су креација запада, односно ЦИА-е, МИ6, Мосада.
Њих у суштини финансирају Вашингтон, Израел, Саудијска Арабија, друга заливска краљевства, и Турска.
Западне илузионе тајне службе планирају и организују ова ужасна убиства у име западних сила и под маском исламских “терористичких напада,“ тако да се могу укључити у више ратова, више зверстава, више убијања на Блиском истоку, и где год им се прохте.
То је оно што се зове “напади под лажном заставом.“
Људи се морају пробудити пред овим чињеницама.
Само свесност их евентуално може зауставитии.
Webtribune.rs