СИНУ ТИСУЋЉЕТНЕ КУЛТУРЕ
Ти не знаде мрети крај сломљеног мача,
На пољима родним, бранећи их часно
Китио си цвећем сваког освајача,
Певајућ’ му химне, бестидно и гласно.
Слободу си вечно, закржљала раcо,
Чек’о да донесу туђи бајонети,
По горама својим туђа стада пас’о,
Јер достојно не знаш за Слободу мрети.
Покажи ми редом Витезе твог рода,
Што балчаком с руку сломише ти ланце,
Где је Карађорђе твојега народа,
Покажи ми твоје термопилске кланце.
С туђинском си камом пузио по блату,
С крволоштвом звера, погане хијене,
Да би мучки удар с леђа дао Брату,
И убио пород у утроби жене.
Још безбројна гробља затравио ниси,
А крваву каму у њедрима скриваш,
Са вешала старих нови коноп виси,
У сумраку ума новог газду сниваш.
Бранио си земљу од нејачи наше,
Из колевке пио крв невине деце,
Под знамење срама уз име усташе,
Ставио си Христа, Слободу и Свеце.
У безумљу гледаш ко ће нове каме,
Оштрије и љуће опет да ти скује,
Чију ли ћеш пушку обесит’ о раме,
Ко најбоље уме да ти командује.
ХОРДА
Ми нисмо познали вас по заставама,
Ни ваше хероје „од лавова љуће”
Све на коленима вукли сте се к нама
Носећ мач убице и луч паликуће.
Без буктиња иде та војска што ћути,
Пожар села светли за маршеве горде…
Ваше громке химне не чуше нам пути:
Немо убијају децу старе хорде.
Поломисте више колевки, о срама!
Него херојима отвористе рака,
Подависте више њих у постељама,
Него што сте у крв срушили јунака.
Узели сте очи фрескама са свода,
Главе киповима хероја из бајке;
Спржили сте семе у страху од плода,
И реч убијали убијајућ мајке!
Пресити се земља од крвавог вала,
Али вам победа не осветли лице;
Јер ловор не ниче с буњишта и кала,
Он је за хероје, а не за убице!
О Хрвати, бивша српска браћо
Српска смрти и српска недаћо
Одговор’те само једно нама
Да ли Срба беше међу вама,
Од давнина док Крајина беше
Дал ту Срби за слободу мреше!
О Хрвати, не прав’те баладу
То европске све нације знаду
Ал’ чекају неко ново време
Њиних жеља да вам ставе бреме,
Њином земљом што ви овладасте,
Јер кад спасиоце отерасте
Ко ће да вас брани од Германа
Кад њихова дигне се помама.
Кроацијани стих запамтите,
Кад највише горди полетите
И почнете весеље правити
Е, тад ће вам рачун доставити
Што владате по њиховом горју
И њиховом мору и приморју
Кад вам Срби слободу донеше
И из канxи њихових отеше,
Не хајући за „мало решење“
Већ за вас браћу јужне Словене.
Ви Хрвати размислите сада,
Трипут Србин од вас је пострада’
Да сте у праву, ако мислите,
Пред Господом ви се закуните,
Са он Судац праведан ће бити,
По истини свакоме платити.
Новим ратом, ако до њег дође
Српском земљом Србин ће да прође
Да поврати Православље свето
На све што му силом је отето,
Иредентом Срби ће се звати,
Господа ће Вишњег поштовати!