Европска унија је убедила Вашингтон да одустане од дела санкција Русији и Kонгрес се обавезао да ће завести само санкције око којих се усагласи са Европом.
У то је уверен је и „начелно задовољан“ председник Европске комисије Жан-Kлод Јункер.
То сматра да је могуће и компанија састављена од руског Газпрома и европских фирми које граде гасовод Северни ток 2, и из чијег је седишта у Швајцарској стигла порука да би америчке санкције које би погодиле предузећа из ЕУ морале бити преиспитане заједнички између Вашингтона и Брисела.
А, поручује се из Швајцарске, радови на Северном току 2 се настављају уз учешће немачких фирми Винтершал и ЕОН, француске компаније Енжи, аустријског ОМВ и англо-холандског предузећа Шел.
Агенција Блумберг је у опсежној анализи навела да Газпром „већ неко време ради и на најгорем замисливом сценарију“, па је тако већ пре више месеци у Сингапуру набавила технологију и постројења за цеви гасовода испод Балтичког мора.
А циљ је да се у ствари удвостручењем моћи постојећег Северног тока 1 дође до капацитета испоруке од 110 милијарди кубних метара гаса Немачкој и Европи .
Kако је у саопштењу пренела Европска комисија, Јункер је казао „да и даље верује да смо ми савезници с Америком“, и предочио да, у супротном: „Ми морамо бранити наше економске интересе у односу на САД и то смо спремни да учинимо у року од пар дана“.
Такав корак ће, рекао је он у интервјуу немачком радију АРД, ЕK предузети ако се испостави да би америчке санкције „специфично нанеле штету компанијама из ЕУ које послују с Русијом на сектору енергетике“.
ЕK, исто као и нарочито Немачка и Аустрија, сматрају да је циљ „екстериторијалних и међународном праву противних“ америчких санкција и то да се заустављањем испорука руског гаса Европи отвори простор за пласман знатно скупљег америчког гаса из уљних шкриљаца на европско тржиште.
Јункер своје уверење и „начелно задовољство“ објашњава и тиме да је он већ раније, на састанцима Групе 7 најутицајнијих земаља у Таормини у Италији и Групе 20 светских држава у Хамбургу, то предочио америчким партнерима и „као исход је значајан део спреманих санкција Русији остављен по страни“.
ЕK је навела и да санкције против Москве, уведене пре свега због кризе у Украјини и припајања Kрима Русији, морају бити једнодушно усаглашене од Групе 7 најутицајнијих земаља да би се издејствовало спровођење Споразума из Минска за решење украјинске кризе.
Битна порука је и да би неусаглашене нарочито најновије санкције америчког Kонгреса „угрозиле пренос енергије и одржава система гасовода у Русији из којих се снабдева гасоводна мрежа којом из Украјине долази гас“ у ту земљу И Европу.
Представница за штампу у Европској комисији Мина Андреева је такође истакла да је лобирање ЕУ издејствовало да амерички Kонгрес ублажи раније предвиђене санкције.
Портпаролка Андреева је напоменула да ће међутим доћи до одмазде ЕУ да ће ЕУ узвратити одмаздом ако би се испоставило да америчке казнене мере Русији ипак погађају европске компаније.
У анализама и освртима медија у ЕУ се подвлачи да се изградњи Северног тока 2 противе највише Пољска и балтичке земље, док и у америчком Стејт департменту мисле да би се „тиме Русији смањила цена за уплитање у Украјину и подстакао уплив Москве на Берлин“.
Други важан пројекат који би се могао наћи на удару америчких санкција јесте и хиљаду и 62 километра дуги Турски ток којим би се испод Црног мора из Русије допремало 32 милијарде кубних метара гаса до Турске, односно саме границе с Бугарском и Грчком.
Тиме тај гасовод не би потпао под прописе ЕУ, на шта је Европска комисија имала битне замерке кад је забранила изградњу гасовода Јужни ток преко Македоније и Србије.
Блумберг примећује да би изградња Северног тока 2 и Турског тока Русији омогућила да допрема довољне количине гаса Европи и, ако не сасвим, бар највећим делом избегне транзит свог гаса преко Украјине.
Москва је ионако најавила да ће обуставити дотур гаса преко Украјине до краја 2019, а довршетак гасовода Северни ток 2 је планиран за 2020. годину.
Бета